Uzrok depresije

Postoji mnogo poznatih uzroka depresije: traumatična iskustva, tuga, finansijski problemi i nezaposlenost samo su neki od njih. Međutim, ako ste depresivni, a ništa od navedenog nije uzrok, može biti prilično teško shvatiti pravi uzrok stanja u kojem ste se našli.

Treba imati na umu da možda i ne postoji konkretni razlog zbog kojeg ste depresivni, ali sledeće, manje poznate uzroke, svakako treba uzeti u obzir.

Vremenski uslovi

Sezonski afektivni poremećaj najčešće se povezuje sa zimskom “tugom” i najčešće pogađa oko 15% čovečanstva. Međutim, nešto manje od 3% od pomenutih osoba ovaj oblik depresije pogađa leti. Depresija uslovljena toplim vremenom javlja se kada telo doživljava kasno prilagođavanje novom godišnjem dobu. Istraživanja pokazuju da se to najčešće dešava zbog neravnoteže u hemiji mozga i hormona melatonina.

Pušenje

Pušenje se odavno povezuje sa depresijom, mada je celi scenario sličan onome “Šta je nastalo pre: kokoška ili jaje?”. Naime, ljudi koji su skloni depresiji imaju veću verovatnoću da počnu sa upražnjavanjem ove navike. Ipak, poznato je da nikotin utiče na aktivnost neurotransmitera u mozgu što rezultuje višim nivoima dopamina i serotonina (što je i mehanizam delovanja antidepresiva). To može objasniti “zavisničku” prirodu leka, a promene raspoloženja koje se dešavaju nakon prestanka njegovog delovanja mogu objasniti i zašto je depresija povezana sa prestankom pušenja. Izbegavanje pušenja može pomoći u stvaranju optimalne ravnoteže moždanih hemikalija.

Oboljenje štitne žlezde

Kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljne količine hormona to je poznato i kao hipotireoza, a depresija je jedan od njenih simptoma. Hormon štitnjače je multifunkcionalan, ali jedan od njegovih glavnih zadataka je da deluje kao neurotransmiter i reguliše nivo serotonina. Ukoliko osetite “nove” simptome depresije, posebno osetljivost na hladnoću, zatvor i zamor, bilo bi dobro da prekontrolišete štitnjaču. Hipotireoza se može lečiti lekovima.

Mesto življenja

Možete beskrajno razmišljati i raspravljati oko toga da li je bolji život u selu ili u gradu. Međutim, istraživanja pokazuju da ljudi koji žive u urbanim sredinama imaju za 39% veći rizik od poremećaja raspoloženja nego oni koji žive u ruralnim područjima. Istraživanje iz 2011. godine nudi i objašnjenje za ovakav “trend”: stanovnici grada imaju više aktivnosti u delu mozga koji reguliše stres, a povećan nivo stresa može dovesti do psihičkih poremećaja.

Manjak ribe u ishrani

Nizak unos omega-3 masnih kiselina može se povezati sa većim rizikom od depresije. Istraživanja pokazuju da je to najčešće slučaj kod žena, ali ne i muškaraca. Ove masne kiseline regulišu neurotransmitere, kao što je serotonin. Najbolji izori omega-3 masnih kiselina su masne vrste ribe (skuša, tunjevina, sardine, losos), ali i orašasti plodovi i semenke lana. Suplementi na bazi biljnog ulja, takođe, mogu biti od pomoći.

Kapi Valerijane

Kapi Valerijane predstavljaju 100% prirodni, organski proizvod na bazi ekstrakta organskog korena valerijane (Valerianae radix), organskim voćnim destilatom.

Valerijan biljne kapi  sadrže iridoidne monoterpene – valepotrijate do 2%, etarsko ulje do 1%, alkaloide, seskviterpenske ketone i kiseline, tanine i skrob. Delovanje aktivnih supstanci provereno deluju umirujuće, kod napetosti i nervoze i kod težih oblika nesanice.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *