Venska tromboza nastaje zastojem tromba (krvnog ugruška) u veni. Trombozom mogu biti zahvaćene površinske vene, odnosno površinska venska tromboza, ili ako se ugrušak stvori u dubokim venama, naziva se duboka venska tromboza. Venska tromboza je uvek praćena flebitisom (upalom vena), pa se koriste termini i tromboza i tromboflebitis.

Uzroci venske tromboze

Tromboza može nastati zbog koagulacijskih poremećaja (poremećaji u zgrušavanju krvi) ili može ukazivati na još neotkrivenu zloćudnu bolest.

Faktori koji mogu doprineti nastanku tromboze:

  • genetska predispozicija
  • zastoj krvi
  • poremećaji u mehanizmu zgrušnjavanja krvi
  • oštećenje unutrašnjeg sloja zida krvne žile
  • dugotrajno korišćenje oralne kontracepcije
  • dugotrajno sedenje sa spuštenim nogama ili stajanje
  • dugotrajna putovanja
  • mirovanje ili nepokretnost
  • upalna stanja i infekcije
  • postojanje malignih bolesti
  • pretrpljena trauma
  • hirurški zahvati
  • pretrpljeni srčani infarkt
  • hronične bolesti krvi

Površinska venska tromboza

Simptomi akutne bolesti razvijaju se tokom nekoliko sati ili kroz 1 do 2 dana. Tok bolesti je obično ograničen, traje 1 do 2 nedelje, a nakon toga se akutni proces smiruje i smanjuje se bolnost.

Ako se radi o superficijalnom tromboflebitisu, zahvaćena vena može se osetiti pod prstima kao zadebljana, tvrda, vrpčasta tvorevina. To je odraz upalne reakcije i prate je bolovi, osetljivost, eritem i toplina.

Površinska tromboza dijagnostikuje se na temelju kliničke slike i fizikalnog pregleda i pri tome se obično može razlikovati akutna arterijska i duboka venska opstrukcija (začepljenje).

Duboka venska tromboza

Duboka venska tromboza može biti asimptomatska ili se isto može javiti različitim stepenima osetljivosti, bolnosti, eritema, otekline, topline, promenama boje kože ili istaknutim površinskim venama.

Osetljivost i bol javljaju se pri stajanju i hodanju, a olakšaju se mirovanjem s uzdignutom nogom. Maksimalna bol javlja se pri savijanju skočnog zgloba sa ispruženim kolenom ili pri ustajanju sa ispruženom nogom što se naziva Homanov znak i osnovno je za razlikovanje od obične mišićne boli.

Dijagnoza se potvrđuje neinvazivnim pretragama ili venografijom (prikaz protoka krvi kroz venu pomoću kontrasta). Ako je tromboza zahvatila vene u preponama ili karlici, u dijagnozi pomaže duplex ultrasonografija.

Duboka venska tromboza je dobroćudna bolest, ali može izazvati plućnu emboliju koja može završiti smrću ili hroničnu vensku insuficijenciju (nedostatnu funkciju protoka u venama). Površinska tromboza može takođe uzrokovati stvaranje plućnih embolusa ali oni neće biti smrtonosni.

Kako sprečiti trombozu

Pored kretanja, ishrana predstavlja drugi važan stub zaštite od tromboze. Čovek ne bi trebalo da unese više od 2.000 kalorija dnevno, a potrošnja masti ne bi trebalo da pređe 30 grama, pri čemu bi dve trećine ove količine trebalo da budu biljnog porekla. Svaki dan bi trebalo pojesti pet porcija voća ili povrća, najbolje u sirovom stanju. Riba se preporučuje samo dva puta nedeljno. Za začinjavanje hrane ne treba upotrebiti više od sedam grama kuhinjske soli. Ograničite konzumiranje kafe, čaja, alkohola i cigareta i popijte najmanje dva litra mineralne vode ili nezaslađenog biljnog čaja dnevno.

Najbolje lekovite biljke su rastavić i ruzmarin, koje bi svakodnevno trebalo uzimati u obliku čaja. Silikatna kiselina, hladno tuširanje listova, hodanje po hladnoj vodi i potapanje nogu u hladnu vodu sa dodatkom ruzmarina takođe jačaju vene.

Magnezijum, enzimi i vitamin E pružaju posebnu zaštitu od tromboze.

Vendoksin kapi su izrađene originalnom tehnologijom od organskih lekovitih biljnih sirovina sa našeg područja.

Namenjene su održavanju fiziološkog protoka krvi kroz venske sudove donjih ekstremiteta i unapređenju zdravlja venskih sudova i kapilara.

Zahvaljujući prisustvu velikog broja lekovitih biljnih sastojaka u biljnim ekstraktima, Vendoksin kapi imaju višestruka pozitivna dejstva.