imuni sistem

Zadatak imunog sistema je da prepozna oštećenu ćeliju, da je zarobi, onemogući da se razvija i uništi. Ovo se konstantno događa u ljudskom organizmu. Ukoliko su odbrambene snage organizma (imuni sistem) slabe, oštećena ćelija se deli, takvo tkivo se širi, uzrokujući nastanak karcinoma.

Sve do sada prihvaćene metode lečenja imunih oboljenja, bile su uništavanje napadača (bakterija, virusa, raka) raznim sredstvima i metodama a u slučaju autoimunih oboljenja, suzbijanje reakcija imunog sistema, što povećava šanse da obolite od raka. Ovaj pristup se, međutim, pokazao neefikasnim i veoma skupim. Razumnija strategija bi bila podrška imunom sistemu organizma i prestanak njegove kompromitacije.

Dakle, u osnovi ovog pristupa je jačanje imuniteta i eliminacija iritirajućih činilaca. Ovo se postiže bez lekova, pravilnom ishranom, bogatom antioksidativnim materijama i izbegavanjem izlaganja organizma svakodnevnim štetnim uticajima.

Imuni sistem zavisi od čitavog niza nutrijenata koje je neophodno svakodnevno unositi putem hrane. Današnji problemi sa unosom dovoljnih količina nutrijeneta su višestruki.

Herbicidi i pesticidi, koji su rasprostranjeni u proizvodnji žitarica, voća i povrća imaju višestruko nepovoljno dejstvo. Pre svega, ljudi na taj način unose velike količine hemikalija koje nepovoljno utiču na imuni sistem a mnoge od njih su i kancerogene. Naročito osetljiva kategorija su deca, zbog male telesne mase u odnosu na količinu pojedene hrane. Tu spadaju i trudnice zbog potencijalno teratogenog efekta (efekat na plod) hemikalija. Drugo, hemijska jedinjenja, koja se koriste za suzbijanje korova i štetočina i protiv biljnih bolesti, zemlja upija i to trajno narušava njen sastav.

Preteranom eksploatacijom se zemljište osiromašuje nutrijentima, što znači da su i namirnice koje konzumiramo nedovoljno bogate osnovnim zaštitnim materijama. Naročit problem predstavljaju genetski modifikovane namirnice. Njihov efekat na organizam još uvek nije dovoljno proučen, a istraživanja koja su do sada urađena pokazala su katastrofalne posledice po zdravlje živih bića.

Situacija sa proizvodnjom životinjskih namirnica je još lošija

Intenzivan uzgoj, ishrana genetski modifikovanim organizmima, neopravdano korišćenje hormona, radi povećanja mase i mlečnosti životinja, i nekontrolisano korišćenje antibiotika su samo neke od metoda koje se danas koriste da bi se povećao profit proizvođača. Osim što ovakvi sistemi proizvodnje direktno narušavaju ljudsko zdravlje, slabeći imuni sistem, oni takođe, smanjuju količinu nutrijenata, ostavljajući posledice na čitav ekosistem i buduće generacije.

U prilog tvrdnji da je imunitet današnjeg čoveka kompromitovan ide činjenica da se pojavljuje sve više virusnih oboljenja sa kojima čovek ne može da se izbori. Takođe, stopa humanih infekcija, poslednjih decenija raste a broj novootkrivenih autoimunih stanja i oboljenja ukazuje na pravu epidemiju.

Nutrijenti koji jačaju imuni sistem su odavno poznati i o njihovom dejstvu i značaju je dosta pisano. Zanimljivo je da su to isti nutrijenti čiji je deficit u krvi zapažen kod pacijenata obolelih od hroničnih oboljenja i čiji unos u visokim koncentracijama dovodi do efikasnijeg funkcionisanja njihovog imunog sistema.

Negativne emocije oslobađaju nešto što može da utiče na funkcionisanje organizma. Zadržavanje negativnih osećanja može da oslabi imuni sistem i dramatično poveća nivo kortizola.

Ove emocije su posledica opasnosti modernog života, što sociolozi nazivaju fenomenom rizičnog društva. Strah stvara osećaj uzbune u organizmu, stimulišući reakciju simpatetskog sistema, pri čemu nastaju patogeni mehanizmi infekcija.

Nervoza i strah utiču na stanje celokupnog organizma, nivoa hormona, ali i na način na koji nas imune ćelije brane.