Stres i kako ga smanjiti
Stres može da drži organizam u stanju hronične upale niskog intenziteta, što negativno utiče na zdravlje organa za varenje i povećava rizik od srčanih oboljenja. Stres i depresija direktno negativno deluju na imunitet i slabe ga.
Stres direktno negativno utiče na disanje. Loše i nepravilno disanje negativno utiče na nerve i može da dovede do oksidativnih oštećenja mozga. Još neki zdravstveni poremećaji koji se mogu povezati sa stresom su i: bol u leđima, zatvor ili proliv, astma, nesanica, umor, gojaznost, mršavost, loše varenje.
Kako se izboriti protiv stresa
Ishrana. Hrana koju koristimo utiče na to kako se osećamo. Ako smo u stresu, trebalo bi da izbegavamo i kafu/kofein (čini nas još nervoznijim). Takođe, treba da izbegavamo previše rafinisanog šećera i prerađene hrane uopšte. Kad smanjimo toksine u hrani, i misli će nam biti čistije. Osim toga, naučna istraživanja su pokazala da konzumacija svežeg voća i povrća doprinosi da se osećamo srećnije. Posebno zeleno lisnato povrće i biljke bogate hlorofilom (kelj, spanać, blitva, alge, pšenična trava) uklanjaju iz organizma toksine koji nastaju kao naknadna posledica stresa.
Međuljudski odnosi. Ponekad nam dobri odnosi sa drugima mogu značajno pomoći kada smo u stresu. Odnosi sa drugima se grade postepeno, strpljivo, sa razumevanjem i ljubavlju, korak po korak. Koristiće nam ako naučimo da slušamo druge sa razumevanjem, bez preteranih reakcija.
Izbegavajte negativne osobe. Iako možda zvuči sebično, ovo je krajnje praktično. Pozitivno okruženje nam na duže staze pomaže da se osećamo bolje. Ako smanjimo mentalno i emocionalno zagađenje (npr. izbegavamo da slušamo ogovaranje, kritike, zameranje, žalbe, depresivne priče), osećaćemo se bolje.
Sredite nered. Nered u našem neposrednom okruženju (na poslu i kod kuće) nas uznemirava i čini našu percepciju okoline i razmišljanje haotičnim. Raščistite radni sto i kuću, izbacite stvari koje vam stvarno ne trebaju (videćete da ih ima poprilično!), pa će vam se i misli razbistriti.
Budite pažljivi prema sebi. Na podsvesnom nivou, naše telo sluša ono što govorimo sebi. Ako smo nepotrebno kritični prema sebi, ako mislimo “nisam dovoljno dobar/ra”, to podriva naše osećanje sreće i zdravlja. Pozitivan pristup je: da se zahvalimo za ono što imamo i što jesmo, da obraćamo više pažnje na srećne trenutke, da izađemo izvan granica koje smo sami sebi postavili tako što ćemo uraditi nešto novo. Pozitivna poruka koju sebi upućujemo na taj način odmah će se odraziti i na naš osećaj blagostanja i zdravlje.
Vežbajte svakodnevno. Džoging, brza šetnja, vožnja bicikla i sl. poboljšavaju cirkulaciju, smanjuju tenziju, eliminišu nagomilane hormone stresa. Sa druge strane, vežbanje podstiče proizvodnju serotonina, koji deluje smirujuće.
Spavajte dovoljno. Nedovoljno sna povećava nivo kortizola (hormona stresa) i uopšte nepovoljno utiče na naše opažanje sveta, razmišljanje i zdravlje. Sa druge strane, san koji donosi najviše okrepljenja odvija se između 22 i 24 časa uveče. Dakle, korisno je ako pođete na spavanje ranije i ustanete ranije.
Kapi Valerijane predstavljaju 100% prirodni, organski proizvod na bazi ekstrakta organskog korena valerijane (Valerianae radix), organskim voćnim destilatom.
Valerijan biljne kapi sadrže iridoidne monoterpene – valepotrijate do 2%, etarsko ulje do 1%, alkaloide, seskviterpenske ketone i kiseline, tanine i skrob. Delovanje aktivnih supstanci provereno deluju umirujuće, kod napetosti i nervoze i kod težih oblika nesanice.
