Sve u ljudskom organizmu je pod uticajem hormona čije vrlo male doze upravljaju našim raspoloženjem, ponašanjem i funkcijom pojedinih organa. Ako se taj složeni sistem “pokvari”, posledice mogu biti izražene u obliku blažih ili težih zdravstvenih smetnji.

Jajnici

Ovaj parni organ zadužen je za reprodukciju, ali i održavanje ravnoteže polnih hormona koje proizvodi. Jajnici regulišu menstrualni ciklus, omogućavaju sazrevanje i otpuštanje jajnih ćelija te proizvode hormone estrogen i progesteron.

Najčešće se radi o sindromu policističnih jajnika, za koji je tipičan neregularan – skraćen ili produžen menstrualni ciklus, pojačana dlakavost, pojava akni, neplodnost i debljanje oko stomaka.

Nadbubrežna žlezda

Ova žlezda se nalazi iznad bubrega, a deli se na središnji deo i koru. Odgovorna je za proizvodnju hormona kortizona i kortizola, ali je zaslužna i za malu količinu muških i ženskih polnih hormona te hormona stresa – adrenalina.

Kod pojačanog rada dolazi do prekomernog stvaranja androgenih steroida, odnosno testosterona i sličnih hormona. Tada dolazi do pojačane dlakavosti kod muškaraca i žena, pojave akni, jačanja libida, kao i poremećaja u menstrualnom ciklusu.

Hipotalamus

Ova žlezda je smeštena u mozgu, a upravlja seksualnom željom, osećajem gladi, žeđi, telesnom temperaturom, disanjem, srčanim ritmom. Posebno je važna jer deluje kao unutrašnji sat organizma i upravlja svim životnim funkcijama.

Tumače se jednako kao poremećaji hipofize, budući da se skup međusobnih delovanja naziva osovina hipotalamus-hipofiza.

Štitna žlezda

Ova važna žlezda je smeštena u dnu vrata. Proizvodi hormone koji utiču na rast, proizvodnju telesne energije i brzinu metaboličkih procesa u telu.

Kod slabijeg rada javlja se usporenost metabolizma, a kod jakog ubrzanost. Za oba poremećaja je karakteristično lupanje srca, slabljenje noktiju i kose, poremećaji menstrualnog ciklusa, nagle promene telesne težine.

Paratireoidne žlezde

Reč je o četiri male žlezde koje se nalaze uz štitnu žlezdu, a proizvode hormone koji utiču na metabolizam kalcijuma.

Zbog nedovoljnog rada može doći do osećaja trnaca, gubitka osećaja u stopalima i dlanovima, a u kritičnom slučaju i do privremene paralize. Kod prekomernog rada može doći do nastanka bubrežnih kamenaca ili preloma kosti.

Floravitex kapi deluju na hipotalamus i hipofizu, male žlezde u mozgu koje kao dirigenti regulišu sve ostale hormone u organizmu i dovode do uspostavljanja ravnoteže u stvaranju estrogena i progesterona, odnosno indirektno utiču na povećanje stvaranja progesterona i normalizaciju nivoa prolaktina.

Floravitex kapi pomažu i kod drugih hormonskih poremećaja među koje svakako spada cistična hormonska hiperplazija endometrijuma (endometrioza), ovulaciono krvarenje, anovulatorna krvarenja i hipotireoidizam. Od ginekoloških oboljenja koja izazivaju krvarenja izvan menstrualnog ciklusa najčešća su: cervikalna i endometrijalna polipoza, submukozni miomi, karcinom i sarkom cerviksa, materice i jajovoda, endometritis (posle abortusa, tuberkulozni ili izazvan stenozom cerviksa).