hipotenzija

Zvanična medicina pod hipotenzijom podrazumeva sistolni pritisak manji od 90 mm Hg ili dijastolni ispod 60 mm Hg, što znači da je dovoljno da samo jedna vrednost bude niža od normalne (na primer, 115/50) da bi se poremećaj označio kao nizak krvni pritisak.

Postoji širok spektar simptoma hipotenzije:

  • stalni osećaj slabosti
  • slaba koncentracija
  • manja sposobnost pamćenja
  • iznenadni pad energije u popodnevnim časovima i nagli povratak energije nakon nekoliko sati
  • poremećaj dotoka krvi do mozga, usled čega se javlja bol u slepoočnicama i u čeonom predelu, ponekad i osećaj mučnine
  • osećaj slabosti i glavobolje pri promeni vremenskih prilika
  • pojava vrtoglavice i padanje mraka na oči pri naglom ustajanju iz sedećeg ili ležeceg položaja u stojeći, padanje u nesvest
  • česte promene raspoloženja, ponekad povezane sa vremenskim prilikama
  • osobe koje pate od hipotenzije osećaju nedostatak vazduha, pogotovo kada rade fizičke vežbe ili se nalaze u prostoriji u kojoj boravi veliki broj ljudi
  • spora cirkulacija – zato su ekstremiteti najčešće hladni
  • pojačano znojenje.

Osobe koje pate od hipotenzije sklone su depresivnom raspoloženju, često su nervozne i emocionalno nestabilne. Ovo u velikoj meri utiče na kvalitet njihovog života.

Kako se izboriti sa hipotenzijom i unaprediti kvalitet života?

  • važno je da noću spavate 6-8h
  • strogo je zabranjeno naglo ustajanje nakon što ste se probudili – postoji rizik kolapsa i padanja u nesvest. Preporučljive su jutarnje vežbe u trajanju od 7 do 10 minuta
  • trudite se da unosite „laku hranu“ i izbegavajte prejedanje. U suprotnom, organizam troši previše energije na varenje unete hrane
  • u ishrani koristite himalajsku so, jer je izuzetno bogata mineralima i veoma pogoduje osobama sa hipotenzijom
  • pijte više vode-količinu vode koja je potrebna vašem organizmu u uslovima bazalnog metabolizma se izračunava tako što se telesna težina podeli sa 2, a zatim se dobijeni rezultat podeli sa 8

U uslovima povećanog fizičkog naprezanja i znojenja, količina unete vode treba da bude veća od one dobijene na pomenuti nači.

Veoma je važno da vodu pijete odmereno, tj. da se trudite da na svakih 1-1,5h popijete po čašu vode, kako pritisak ne bi varirao pri naglom unosu velike količine tečnosti

  • voda treba da bude flaširana, a savetujemo u nju dodate ceđeni limun, minimum dva puta dnevno
  • voda treba da se pije minimum pola sata posle jela, a nikako neposredno nakon obroka
  • preporučljivo je popiti čašu vode 15-tak minuta pre jela
  • kontrastni tuš – naizmenično tuširanje toplom i prohladnom vodom
  • bavljenje sportom i aktivan način života. Tokom fizičkih vežbi, mozak i organi se bolje snabdevaju kiseonikom, što smanjuje simptome hipotonije. Pored toga, hipotenzičari bolje spavaju nakon vežbe i bolje se osećaju ujutro
  • nikako ne propuštati doručak i jesti manje, a češće.

Ukoliko navedeni saveti vremenom postanu pravi mali rituali u kojima ćete uživati, susrešćete se sa vašim stvarnim energetskim potencijalima.

Dan dobija sasvim novu notu kada nam je pritisak stabilan, nismo pospani i imamo elana za obaveze koje nas čekaju.