Poremećaji endokrinog sistema
Endokrini sistem je mreža žlezda koje proizvode i oslobađaju hormone koji kontrolišu mnoge važne telesne funkcije, naročito sposobnost tela da pretvori kalorije u energiju koja pokreće ćelije i organe. Endokrini sistem utiče na to kako vaše srce kuca, na rast kostiju i tkiva, pa čak i na vašu sposobnost da napravite bebu. On igra ključnu ulogu u tome da li ćete oboleti od dijabetesa, tiroidnih oboljenja, poremećaja rasta, seksualnih disfunkcija, kao i mnoštva drugih poremećaja u vezi sa hormonima.
Uzroci poremećaja endokrinog sistema
Poremećaje endokrinog sistema tipično delimo u 2 kategorije:
- endokrini poremećaj koji je rezultat pojačane ili smanjene proizvodnje hormona i izaziva nastanak hormonalne neravnoteže
- endokrini poremećaj koji je rezultat nekog medicinskog stanja, kao što je rak, i može, ali ne mora uticati na nivo hormona.
Smanjenje ili povećanje nivoa hormona može biti posledica:
- medicinskih stanja
- prestanka rada pojedine žlezde
- genetskih poremećaja
- infekcije
- povrede endokrinih žlezda
- tumora endokrinih žlezda.
Žlezde endokrinog sistema
Endokrini sistem je skup žlezdi koje proizvode i otpuštaju hormone važne za regulaciju brojnih telesnih funkcija. One su naročito važne za sposobnost tela da pretvara kalorije u energiju i da omoguće nesmetan rad ćelija i organa. Endokrini sistem utiče na rad srca, rast tkiva i kostiju, pa i na vašu plodnost. Svaka žlezda endokrinog sistema oslobađa posebnu vrstu hormona u krvotok. Ti hormoni putuju telom do drugih ćelija i pomažu u kontroli i regulaciji različitih telesnih procesa.
Nadbubrežne žlezde su dve žlezde koje se nalaze odmah iznad bubrega i oslobađaju hormon kortizol.
Hipotalamus je mozga koji signalizira hipofizi kada treba oslobađati hormone.
Jajnici su otpuštaju jajašca i proizvode polne hormone.
Testisi proizvodi spermatozoide i polne hormone.
Epifiza je žlezda u blizini središnjeg dela mozga koja je povezana sa spavanjem.
Hipofiza je žlezda koja se nalazi iza sinusa i utiče na rad brojnih drugih žlezda, naročito štitnjače.
Štitnjača je žlezda u obliku leptira koja se nalazi na području vrata i kontroliše rad metabolizma.
Doštitne žlezde su 4 male žlezde na području vrata koje igraju važnu ulogu u razvoju kostiju.
Timus (grudna žlezda) se nalazi u gornjem delu grudi i pomaže u razvoju imunog sistema.
Čak i blago narušena ravnoteža rada jednog ili više žlezda može negativno delovati na celokupnu hormonalnu ravnotežu u telu i izazvati poremećaje endokrinog sistema.
Vrste poremećaja endokrinog sistema
Postoje različite vrste poremećaja endokrinog sistema. Istraživanja su pokazala da je dijabetes najčešći poremećaj endokrinog sistema.
Premalo aktivne nadbubrežne žlezde
Nadbubrežne žlezde oslobađaju premalo hormona kortizola i aldosterona. Najčešći simptomi su umor, bolovi u želucu, dehidracija i promene kože. Addisonova bolest je primer ovog poremećaja.
Cushingova bolest
Cushingova bolest nastaje kada hipofiza podstiče prekomerno oslobađanje hormona. Često se javlja kod osoba koje učestalo uzimaju kortikosteroide.
Gigantizam
Stanje do kojega dolazi kada nadbubrežne žlezde proizvode previše hormona rasta. Gigantizam se može primetiti već u ranoj dobi kada detetove kosti rastu abnormalno brzo.
Hipertireoza
Stanja kada štitnjača proizvodi previše hormona. Hipertireoza može uzrokovati naglo mršavljenje, ubrzan rad srca, pojačano znojenje i nervozu.
Hipotiroidizam
Stanje kada štitnjača ne proizvodi dovoljno hormona. Hipotireoza može uzrokovati hroničan umor, zatvor, suvoću kože i depresiju.
Hipopituitarizam
Hipofiza oslobađa malo ili nimalo hormona. Hipopituitarizam je jako čest kod žena i često uzrokuje prestanak menstrualnog krvarenja na duže razdoblje.
Multipla endokrina neoplazija
Ovo je retki genetski poremećaj. Može uzrokovati tumore nadbubrežne žlezde i štitne, kao i štitne žlezde.
Nastaje zbog prekomerne proizvodnje i oslobađanja hormona androgena. Ometa proizvodnju i oslobađanje jajašaca. Policistični jajnici su čest uzrok neplodnosti.
