Kako ojačati imunitet?

Najveći neprijatelj imunog sistema u organizmu su slobodni radikali. Slobodni radikali oštećuju zdrave ćelije i dovode do mutacija, što za posledicu može imati ozbiljne bolesti kao što je kancer. Ipak, zaštitne materije iz hrane koje se nazivaju antioksidansi, mogu da zaustave slobodne radikale.

Imuni sistem štiti organizam od nastanka raznih bolesti i omogućava izgradnju prirodne odbrane od izazivača bolesti. Smanjenje stresa i redovna fizička aktivnost pomažu u jačanju imunog sistema, a najveći efekat ispoljava se unošenjem hrane koja može da zaštiti organizam od bolesti. Raznovrsna ishrana, koja uključuje obilje voća i povrća (vitamina i antioksidanasa), u najvećoj meri će doprineti efikasnosti imunog sistema.

Znaci oslabljenog imuniteta

Svako ima periode u kojima mu imunitet slabi. Često ignorišemo očigledne znake oslabljenog imuniteta, a to dovodi do razvoja bolesti koje su mnogo neprijatnije od sprovođenja preventivnih mera.

Da li ste znali da je ljudski organizam stalno izložen napadima?

Ovi napadi dolaze iz okoline. Naime, možemo pojesti kontaminiranu hranu ili udahnuti vazduh koji sadrži viruse, kroz oštećenu kožu mogu dospeti mikroorganizmi. U organizmu ćelije stare i mutiraju, a ovakve mutirane ćelije predstavljaju opasnost za zdravlje, pa ih imuni sistem uklanja. Dakle, šta je to što štiti naš organizam od mikroorganizama, bakterija, virusa, parazita, toksina?

Imamo imuni sistem – vojsku koju čine odbrambene ćelije i čiji je zadatak da brane organizam od napadača. Imuni sistem je zadužen za odbranu od izazivača bolesti i saniranje štenih efekata koje oni ostave na čovekov organizam. Nisu samo bakterije i virusi neprijatelji dobrog zdravlja, promenjene ćelije (mutirane) takođe predstavljaju opasnost za zdravlje, jer potencijalno iz njih se mogu razviti kancerogene promene. Uticaj štetnih hemikalija na organizam može biti poguban ukoliko ne postoji jak odbrambeni sistem.

Ljudski organizam je u stalnom kontaktu sa bakterijama, virusima, izložen zračenjima, hemikalijama, ako imuni sistem ne može da nadvlada napsnike dolazi do ispoljavanja bolesti. Imuni sistem je zadužen za odbranu organizma, a ukoliko nije u dobrom stanju može biti pobeđen virusima i bakterijama i tada nastaje bolest.

Zašto dolazi do pada imuniteta?

Česte infekcije, pušenje, nedostatak sna, nepravilna ishrana, dugotrajna upotreba antibiotika, stres, zagađena životna sredina, težak fizički i mentalni rad mogu oštetiti imunitet.

Ponekad imuni sistem ne prepozna na vreme uljeze i štetne materije ili nema dovoljno snage da se bori sa njima i tada dolazi do bolesti. Toksične materije akumulirane u vazduhu, vodi, biljkama – skoro u svemu što nas okružuje, slabi naše odbrambene sposobnosti, a oslabljen organizam teže podnosi ovakve uslove života.

Valechin® kapi

Valechin® kapi pomažu ublažavanju tegoba koje prate: bakterijske i virusne infekcije disajnih organa (prehlada, bolesti grla, promuklost, grip, bronhitis, sinuzitis, kašalj, otežano disanje, astma), herpes simplex, urogenitalne infekcije i pad imuniteta, kao posledice stresa. Šipurak je prirodni izvor vitamina C i doprinosi imunostimulirajućem efektu Valechin® kapi. Majčina dušica ispoljava antibiotsko delovanje (timol, karvakrol i dr.), zbog čega se Valechin® kapi preporučuju kao efikasno prirodno sredstvo kod različitih upala respiratornog i digestivnog trakta (gastritis, kolitis) i urinarnih infekcija. Lekoviti sastojci jagorčevine razvodnjavaju bronhijalni sekret, deluju sekretolitički i ekspektorantno, olakšavaju iskašljavanje i disanje.

Antioksidansi

Jedan od najjačih antioksidanasa je vitamin C, koji stimuliše imuni sistem tako što smanjuje uticaj slobodnih radikala. Dijete u kojima je C vitamin zastupljen u velikoj meri su povezane sa smanjenim rizikom za razvoj kancera želuca, dojke, kolona i prostate. Citrusno voće, paprika, paradajz, kupus su dobri izvori vitamina C. Kod pušača je nivo vitamina C smanjen, jer se ovaj supstrat troši za sprečavanje oštećenja koja nastaju pod dejstvom štetnih materija iz duvanskog dima. Zato se pušačima preporučuje povećan unos voća i povrća bogatog vitaminom C.

Još jedan važan antioksidans je vitamin E, koji usporava simptome starenja i jača ćelije u organizmu, koje se bore protiv infekcija. Ljudi koji konzumiraju hranu bogatu vitaminom E ili uzimaju suplemente, imaju dodatno oružje protiv bakterija i virusa. Dobri izvori vitamina E su biljna ulja i hrana od celog zrna žita. Karotenoidi su antioksidansi koji pomažu u jačanju imuniteta, utičući na proizvodnju limfocita, a limfociti su važni za borbu protiv infekcija. Najbolji izvor karotenoida su crveno, žuto i narandžasto voće i povrće (šargarepa, paradajz, bundeva). Četiri važna beta-karotenoida su beta-karoten, likopen, lutein i zeaksantin, koji štite organizam od nastanka bolesti.

Imuni sistem dobija snagu i iz minerala, koji su neophodni za stvaranje ćelija u organizmu. Među njima najvažniji mineral za imunitet je cink, koji utiče na povećanje broja odbrambenih ćelija – limfocita. Cinkom su bogati seme bundeve, crveno meso, zrna žitarica, pšenične klice. Selen pomaže u povećanju broja antitela i stimuliše razvoj odbrambenih ćelija. Ipak, sa selenom ne treba preterivati, pa stalno uzimanje visokih doza suplemenata selena nije preporučljivo. Selen se nalazi u ribi, zrnu žitarica, orasima.

Vodič za podizanje imuniteta prirodnim putem

Neko samo ponekad, a neko jako često zapadne u stanje slabog imuniteta. Nekome je dovoljno da bude malo na promaji i već se prehladi. Imunitet nas čuva od oboljevanja pa podizanjem imuniteta podižemo i verovatnoću da ostanemo zdravi.

Za vas smo priredili listu sa deset preporuka za podizanje imuniteta. Radi se o vrlo efikasnim metodama, ali nije nužno da ih sve primenite. Dovoljno je da izaberete 3 metode koje vam je najlakše izvesti i da ih se držite. Dobri rezultati neće izostati.

1. Pijte sok od limuna

Ovo ne govorimo zbog vitamina C. Naravno, limun obiluje vitaminom C što je dobro za imunitet, ali limun ima još jednu bitnu karakteristiku. Njegova kiselost (pH vrednost) podstiče razvoj zdravih bakterija u telu i štiti ga od razvoja virusa i štetnih bakterija.

Limun možete piti sveže isceđen, možete ga dodavati u čaj, umesto octa u salatu, pri kuvanju… Budite kreativni.

2. Koristite prirodne sastojke za podizanje imuniteta

Spomenućemo dva najefikasnija. Beli luk je najjači prirodni antibiotik i dobro je barem jednom nedeljno najesti se belog luka. Sirovi beli luk bolji je od kuvanog, ali opet, kuvanjem se smanjuje miris belog luka, a to će mnoge naterati da ga kuvaju. Neki kupuju tablete sa belim lukom u apoteci, mi bismo ipak preporučili čisti beli luk sa pijace.

Drugi bitan prirodni sastojak za imunitet je Aloa Vera. Aloa Vera se ponekad opisuje kao čudotvorna biljka koja leči sve bolesti. Mi ne bismo išli tako daleko, ali je preporučujemo.

Eterična ulja takođe spadaju u ovu kategoriju i mogu doprineti jačanju obrambenog sistema.

3. Spavajte dovoljno

Svako od nas ima drugačije potrebe za snom i zato nije moguće definisati koliko je sati sna idealno. Neke osobe trebaju spavati samo 6 sati u proseku, a neke i do 10 sati. To zavisi i od vaše starosti, od godišnjeg doba, od toga koliko ste fizički aktivni i od raznih drugig činjenica. Bitno je da se dobro naspavate. Dobar san povezan je s lučenjem hormona važnih za naše telo. Dobar san poboljšaće vašu sposobnost razmišljanja, popraviti vam raspoloženje, čak i ulepšati kožu (zato se kaže “beauty sleep”). Nedovoljna količina sna narušava imunitet.

4. Pijte puno vode

Postoji jedno pravilo koje kaže:
Većina glavobolja javlja se zato što ljudi jednostavno ne piju dovoljno vode.

Žeđ nije jedini znak manjka vode, glavobolja takođe signalizira dehidraciju. Koliko vode vam treba? Teško je tačno reći jer i to zavisi od raznih činjenica, ali minimalno 2 litara dnevno.

5. Smanjite unos kafe

Kafa ima neka dobra svojstva, ona je antioksidans baš kao i čokolada. Ipak, kafa izvlači vodu i minerale iz tela. Uz kafu pijte obavezno i vodu da nadoknadite tečnost.

6. Smanjite unos slatkog

Ukoliko ćete se držati samo jednog saveta od ovih koje smo ponudili, neka to bude ovaj. Eliminišite šećer iz ishrane i primetićete pozitivne promene u telu, postaćete energičniji i manje ćete oboljevati.

Rafinirani šećer ima određene sličnosti s drogom, što ga više konzumirate, više ga i želite. Tako se stvara zavisnost.

Šećer naglo ulazi u krvotok, naglo podiže procenat šećera koji opet kasnije naglo pada. Taj nagli proces narušava imunitet. Neki doktori koji su svesni problema unosa šećera ići će tako daleko da će vam pre savetovati da prestanete unositi šećer nego da prestanete pušiti. Nemojte šećer zameniti veštačkim zaslađivačima, veštački zaslađivači su na svoj način isto prilično štetni.

7. Konzumirajte dovoljno proteina

Proteini su građevnski blokovi koji su neophodni za zdravo telo, za zdravi um i, naravno, za imunitet. Dijete koje propisuju smanjen unos proteina obično obiluju u ugljohidratima.

8. Snabdejte se zalihom voća i povrća

Voće i povrće važan su izvor vitamina, minerala, antioksidansa, vlakana i enzima. Ukoliko niste u mogućnosti zdravo se hraniti vitaminima možete nadoknaditi vitaminskim dodacima. Svako voće ima drugačiji hemijski sastav, a zlatno pravilo je konzumirati voće i povrće svih boja, od bele i žute do tamno crvene i crne.

9. Vežbajte i provodite vreme na svežem vazduhu

Danas je nažalost normalno provoditi 90% vremena u zatvorenom prostoru, domu, kancelariji, trgovačkom centru… Svež vazduh dobro deluje na raspoloženje i na imunitet. Umereno vežbanje, vožnja biciklom, trčanje i sl. takođe imaju jak učinak na imunitet.

10. Smanjite procenat stresa u životu, priuštite sebi stvari koje volite

Provodite vreme s prijateljima, idite na masažu, pripremite toplu kupku. Raspoloženje i zdravstveno stanje povezani su. Lako je moguće da istovremeno osetite nemir i upalu grla, stres i grlobolju.

Stres je važan impuls koji je, evolucijski govoreći, zaslužan da životinje pobegnu na vreme kada primete opasnost. U današnje vreme nema koristi od stresa u situaciji kada vam npr. neko kaže nešto ružno.

Smanjite procenat stresa kako god znate. Možda je za vas joga, meditacija, autogeni trening… Rešite li se stresa život će postati lepši, a to će se pozitivno odraziti i na imunitet.