Kandida – prevencija i lečenje

Kandidu obično drže pod kontrolom dobre bakterije i imunološka odbrana organizma.  Ako usled upotrebe antibiotika dođe do promene mešavine dobrih bakterija, može da dođe i do suptilne promene vlažnosti organizma koja okružuje dobre bakterije, u smislu njene kiselosti ili hemijskog sastava.

Infekcija kandidom može kod zdravih osoba da izazove povremene simptome. Ako je nečiji imuni sistem oslabljen bolešću (posebno AIDS-om ili dijabetesom), neuhranjenošću ili nekim lekovima (kortikosteroidi ili antikancerogeni lekovi), gljivica kandida može da izaziva češće simptome. Kandidijaza zahvata brojne delove organizma, izazivajući lokalizovane infekcije ili šire rasprostranjenu bolest, u zavisnosti od osobe i njenog opšteg zdravstvenog stanja.

Lečenje kandidijaze

Lečenje kandidijaze zavisi od mesta pojave infekcije.

• Oralni drozd – Lekovi za kandidu u ustima su obično topičn, antifungalni medikamentima, kao što su nistatin i klotrimazol. U blagim slučajevima, lek za gljivice nistatin u tečnom obliku može da se mućka po ustima i proguta, a pastile klotrimazola mogu da se otapaju u ustima. U mnogo težim slučajevima, lek za kandidu oralni flukonazol može da se uzima jednom dnevno.
• Ezofagitis – Upala sluzokože jednjaka (ezofagitis) usled kandide, može delotvorno da se leči oralnim antifungalnim medikamentima poput flukonazola.
• Kandida na koži – Ova kožna infekcija se delotvorno leči brojnim antifungalnim prahovima i kremama. Najčešći lekovi za kandidu na koži su Canesten i Exoderil.Zaražene površine moraju da budu čiste, suve i zaštićene od trenja.
• Vaginalna kandida – Vaginalna kandida infekcija može da se leči antifungalnim medikamentima za direktnu vaginalnu primenu, kao što su vaginalete (vaginalne tablete), kreme, masti ili supozitorije (čepići). U takve lekove spadaju butokonazol, klotrimazol, mikonazol, nistatin i tiokanazol. Može da bude dovoljna i jedna doza oralnog flukonazola. Seksualni partneri obično ne moraju da se leče.
• Duboka kandidijaza u crevima – Lečenje ove infekcije obično počinje primenom intravenoznog antifungalnog leka poput vorikonazola ili flukonazola. Osobe sa veoma malim brojem belih krvnih zrnaca će možda morati da dobijaju zamenu za ove lekove, takođe u obliku intravenoznih injekcija, poput kaspofungina ili mikafungina.

Prevencija kandidijaze

Obično, kandidijazu možete da sprečite ako održavate kožu čistom i suvom, ako antibiotike uzimate tačno onako kako vam je lekar odredio i ako vodite zdrav život, uključujući i pravilnu ishranu. Osobe sa dijabetesom bi trebalo da se trude da šećer u krvi drže pod strogom kontrolom.

Ako imate HIV ili drugi uzrok rekurentnih (ponavljajućih) epizoda oralnog drozda, onda antifungalni lekovi poput klotrimazola mogu da vam pomognu da izbijanja infekcije svedete na minimum.

Kada bi trebalo da se javite lekaru

Javite se lekaru svaki put kada vam se pojave simptomi kandidijaze ukoliko imate neku hroničnu bolest ili oslabljen imuni sistem usled kancera, HIV-a ili imunosupresivnih medikamenata.

Žene koje su inače zdrave, mogu same da se leče od običnog vaginitisa (zapaljenski proces sluzokože koja oblaže unutrašnjost vagine) izazvanog kandidom. Javite se lekaru ukoliko je kandidijaza uporna i pored topične terapije ili se javlja ponovo, ubrzo nakon lečenja.