Kandida i sterilitet

Tri od četiri žena pate od kandide, makar jednom u životu! Gljivice nisu samo dosadne i uporne, već mogu i da dovedu do steriliteta! Nesnosan svrab, beličasti sekret, peckanje i žarenje pri mokrenju, simptomi su koji mogu da ukažu na infekciju kandidom.

Najmanje sedam vrsta gljivica se s vremena na vreme može izolovati iz vagine. Tu su uključene patogene i „nepatogene“ vrste kandide. Od vrsta čija je prisutnost praćena tegobama, u 90-95 odsto slučejeva u pitanju je „candida albicans“, koja se i prirodno u manjoj količini nalazi u crevima. Tek u dva do osam odsto slučajeva radi se o „candida glabrata“.

Gljivice su normalno prisutne u vagini, a kada počnu da se razmnožavaju nastaje infekcija. Tri četvrtine žena uopšte nema subjektivne tegobe, a oko 20 odsto žena nema simptome. Javljaju se pre svega tokom i posle lečenja antibioticima, usled oslabljene reakcije imunološkog sistema, ili korišćenja imunosupresivnih lekova, upotrebe oralnih kontraceptiva, dodatne hormonske terapije ili antiandrogena, zbog šećerne bolesti, ali i u trudnoći.

Ginekolozi preporučuju da se kod dužeg uzimanja antibiotika obavezno uzimaju i antimikotici. Gljivičnu infekciju ima pet do osam odsto svih ginekoloških pacijenata. Među onima koje se žale na pojačani sekret u 21 odsto ima ovu infekciju.

Postoje faktori koji doprinose širenju gljivične infekcije, a to su vaginalna ispiranja, korišćenje parfimisanih higijenskih sprejeva, lokalna antimikrobna terapija, tesna odeća, sintetički veš. Bol tokom polnog odnosa takođe može da bude simptom gljivične infekcije. Infekcija se često može dijagnostikovatii samo na osnovu ginekološkog pregleda. Mikroskopski pregled uzorka vaginalnog iscedka daje karakterističnu sliku, tako da su dodatne analize najčešće nepotrebne. Kod negativnog mikroskopskog nalaza, može se uraditi kultura brisa vagine na specijalnoj podlozi.

Lekovi izbora u lečenju gljivične infekcije su derivati imidazola, clotrimazol i polienski antibiotici, amfotericin i natamycin koji se ženama propisuju u vidu vaginalnih tableta, krema ili masti. Terapija može da traje svega jedan dan, a u nekim slučajevima tri do sedam.

Kod infekcija koje se ponavljaju, neophodno je sistematsko lečenje s fluconazolom ili itraconazolom u vidu tableta ili kapsula. Iako se u dve trećine slučajeva gljivična infekcija ne prenosi polnim odnosom, za vreme lečenja se savetuje izbegavanje polnog kontakta. Uzrok reinfekcije može biti polni odnos sa inficiranim partnerom mada se smatra da se to retko dešava. Ako je dijagnoza recidiva potvrđena, treba uraditi oralni glukozo-tolerans test radi utvrđivanja blagih oblika poremećaja metabolizma ugljenih-hidrata. Kod recidivirajuće infekcije mudro je primeniti sistemsko lečenje kako bi se eliminisala infekcija u crevima.

MUŠKARCI i kandida

Kod muškaraca se infekcija najčešće manifestuje crvenilom i svrabom glansa penisa i koži penisa i sitnim beličasto-crvenkastim tačkicama, beličastim naslagama. Njima se propisuje terapija kremama ili tabletama.

SAVETI ZA

• Povrće sveže ili bareno – paradajz, krastavci, zelje, kupus, jestive pečurke, beli luk, mahunarke, začinsko bilje, limun, živinsko meso ili divljač, riba, rakovi
• Bistre supe, svakodnevno male količine jogurta (acidofil, LGG jogurt, AB kultura) i kiselo zelje, koji su prirodni izvori laktobacila, ceđene sokove od povrća bez dodataka šećera i umereno smeđeg pirinča, krompira i ražanog hleba.
• Tokom terapije lekovima preporučuje se korišćenje namirnica sa visokim sadržajem vlakana i biljnih balastnih materija – brokula, zelenog kupusa, crvenog kupusa, belog kupusa, kiselog zelja, praziluka, celera, šargarepe, mahunarki žitarica, ražanog hleba, zobenih pahuljica i pšeničnih klica.

SAVETI PROTIV

Izbegavati maltozu, kukuruzni sirup, veštačke zaslađivače, fruktozu, kukuruzni skrob, sodu, laktozu, mlečni šećer sadržan u mlečnim proizvodima.

Izbegavati namirnice koje sadrže gljivice i plesni: Ovo pre svega znači izbegavati namirnice kao što su hleb, kolači, keksi i drugi rafinirani ugljeni hidrati, industrijski voćni sokovi, paradajz sok (osim “domaćeg” pripremljenog od svežeg  paradajza), zatim  izbegavati hranu koja sadrži sirće, ukiseljeno povrće, dimljenu hranu, alkohol, fermentisanu hranu, sušeno meso i voće, gljive, pistaće i kikiriki.