Kamen u bubregu je u stvari nataložena mineralna so, koja se prvenstveno sastoji od kalcijuma, a može da se smesti u bilo kojem delu urinarnog trakta, ali se većinom stvara u bubrezima. Isto tako kamen može da se nađe i u mokraćnoj bešici, ali je on pre toga nastao u bubregu.

Nastanak kamena u bubregu

Na formiranje bubrežnog kamena najviše utiče sastav hrane i vode za piće, količina vode koja se dnevno popije, a kao izuzetno bitan faktor je i konstitucionalna sklonost, jer postoje prave porodice koje „proizvode bubrežni kamen“. Osim toga, ima slučajeva koji su povezani sa određenim bolestima ili sa korišćenjem nekih lekova. Među faktorima koji pospešuju stvaranje kamena u bubregu nalazi se preterana upotreba vitamina D i bolesti: hiperparatireoidizam, esencijalna oksalurija, Kušingov sindrom (koji je izazivan preteranom upotrebom kortikoida) ili veoma retke bolesti poput sarkoidoze.

Prirodno lečenje biljkama

Lekovite biljke su jedan od najznačajnijih tretmana kod kamena u bubregu. Većina bubrežnih problema se odnosi na smanjenje ili inhibicuju bubrežnog filtriranja zbog čega nam biljke mogu biti od koristi. Iako se kaže da je svaka biljka diuretska (stimuliše stvaranje urina), očigledno je da postoje neke biljke koje su naročito diuretske (smanjuju količinu kalcijuma koji se izbacuje mokraćom), dok druge imaju sekundarnu ulogu. Ovaj nespecifični diuretski efekat lekovitih biljaka je svojstven uglavnom kod svih proizvoda (namirnica ili lekovitih biljaka) iz carstva biljaka, dok naprotiv životinjska ćelija ima visok sadržaj natrijuma, koji zaustavlja pročišćavanje bubrega i pomaže zaustavljanje tečnosti u biljnoj ćeliji imamo visok sadržaj kalijuma, koji ima i suprotan efekat jer stimuliše diurezu.
Ako svemu tome dodamo da se, u većini slučajeva, mešavine lekovitih biljaka koriste u vidu čajeva (sa vodom), sasvim je očigledan još jedan nje razlog zašto je većina preparata u fito terapiji diuretskog tipa. Dakle, čajevi su jedan od najboljih sistema za veći unos vode kod onih osoba koje nemaju naviku da je piju.

Biljke koje opuštaju mišiće

Poznate su takođe kao ‘spazmolitici’, izazivaju ublažavanje mišićnog spazma.
Kada imamo zaglavljen i bolan kamen, najbolje je koristiti neki lek koji će nam omogućiti da povećamo veličinu mokraćnih kanala kako bismo olakšali njegovo spuštanje i izbacivanje. Prva biljka na koju treba da računamo jeste bez sumnje kamilica (Anthemis nobilis ili Matricaria chamomilla), koja treba da se pije topla i u kratkim gutljajima.

Biljke koje se koriste za ublažavanje upale

Ovde je najznačajnije koristiti divlji kesten (Aesculus hippocastanum) zbog aktivnog principa aescina, koji se koristi u ortodoksnoj medicini kao odlično antiedematozno sredstvo. Veoma su korisni i čaj i prašak od divljeg kestena, kao i lokalno nanošenje kreme koja je bogata aescinom, a izdaje se na lekarski recept.

Biljke koje smanjuju izbacivanje kalcijuma

Postoje studije koje su dokazale da određene biljke smanjuju izbacivanje kalcijuma iz urina, biljke koje će biti značajne u prevenciji kamena, ali ne i u lečenju akutnog napada. Među njima je veoma ukusni šipak (Rosa canina), plod šumske ili planinske ruže, koji se u zemljama centralne Evrope, pored kamilice, redovno koristi za spremanje čajeva.

Zodeks čaj se može preventivno koristiti da spreči pojavu peska u bubrezima. Posebno se preporučuje osobama sklonim čestim infekcijama mokraćnih puteva, kao i onima sa povećanim rizikom od razvoja bubrežnog kamenca.

Preporučenim načinom upotrebe ovog čaja, pomažemo ispiranje mokraćnih puteva kod bakterijskih infekcija i upalnih procesa, kao i izbacivanje peska i kamena iz bubrega i ostalih mokraćnih organa.