Holesterol je voskasta, masna supstanca, neophodna za normalno funkcionisanje organizma. Holesterol je neophodan sastojak mnogih supstanci u organizmu, uključujući i hormone koji su nam potrebni za razne telesne funckije.

Organizmu nije potrebno mnogo holesterola i suvišan holesterol se taloži duž zidova arterija, što loše utiče na krvotok i onemogujuće dotok krvi u različite delove tela.

Koja je hrana za snižavanje holesterola najbolja

Hrana sa trans mastima i hidrogenizovana ulja su suprotna od hrane koja smanjuje nivo holesterola i definitivno treba smanjiti njihovo korišćenje. Mnogi lekari takođe preporučuju izbegavanje hrane sa zasićenim mastima. Njima se preporučuju mononenasićene masti i polinenasićene masti. To uključuje hranu poput avokada, maslinovog ulja, oraha i semena lana.

Pored smanjivanja unosa štetnih masti, jedan od ključnih elemenata za borbu protiv visokog holesterola jeste unos hrane bogate vlaknima. Vlakna se nalaze u biljnoj hrane, uključujući povrće, voće, žitarice i mahunarke.

Namirnice koje treba izbegavati

  • Zaboravite na masnije sireve, punomasno mleko, pavlaku i jogurt.
  • Žumance jajeta bogato je holesterolom, stoga ne bi trebalo jesti više od tri jajeta nedeljno.
  • Izbegavajte svinjsku mast, palmino ulje i margarin.
  • Proredite upotrebu svih vrsta masnog mesa i ne zaboravite da prilikom konzumacije piletine odstranite kožicu.
  • Smanjite unos prženog krompira, čipsa, i ostalih grickalica
  • Prestanite da pušite. Time ćete dodatno uticati na povećanje HDL “dobrog” holesterola.
  • Kada je u pitanju alkohol – više od 1-2 pića dnevno može imati negativne posledice po zdravlje.
  • Rafinisani šećer povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, doprinosi značajnom povećanju triglicerida u krvi, te smanjenju “dobrog” (HDL) i povećanju štetnog (LDL) holesterola.
  • Stres je takođe jedan od uzroka povišenog nivoa holesterola, pa se potrudite da imate što više vremena za opuštanje.

FIZIČKA AKTIVNOST UTIČE NA POVIŠEN HOLESTEROL

Fizička neaktivnost se smatra jednim od vodećih uzroka srčanih oboljenja. Kod mnogih osoba fizička aktivnost utiče na povišenje HDL (tkz “dobri” holesterol), što dovodi do smanjenja rizika od srčanih oboljenja. Fizička aktivnost takođe pomaže kontroli telesne težine, visokog pritiska i dijabeta. Aerobne vežbe, dakle one pri kojima se koristi kiseonik da bi se obezbedila energija za rad mišića deluju povoljno na srce i pluća. To su: brzi hod, trčanje, plivanje, aerobik, vožnja biciklom. Međutim, čak i mala aktivnost kao što je šetnja, kućni poslovi, ples i drugo mogu jako doprineti u reguliasnju holesterola u krvi.

FLORALIP® biljne kapi

FloraLip® biljne kapi za jetru i holesterol pomažu razgradnju holesterola u žučne kiseline i eliminaciju viška holesterola iz organizma putem sistema za varenje. Ova dva procesa dovode do smanjenja nivoa „lošeg“ i povećanja nivoa „dobrog“ holesterola u krvi.

Ekstrakt artičoke i sikavice poboljšava protok žuči i tako deluje blagotvorno kod svih tegoba koje se javljaju kao posledica lošeg protoka žuči: osećaj nadutosti, mučnina, gorušica, otežano varenje i opstipacija. Usled svog snažnog antioksidativnog dejstva, artičoka i sikavica štite jetru od toksina i infekcija i stimuliše regeneraciju ćelija jetre. Grčko seme deluje povoljno na regulisanje metaboličkih poremećaja.