Kako protiv nervoze, simptomi i samopomoć

Nervoza može ozbiljno ugroziti život i zdravlje čoveka, zato je vrlo važno da prepoznate koji su uzroci vaše nervoze i delujete da se oni svedu na minimum odnosno da im ne dozvolite da imaju kontrolu nad vama nego da vi ovladate njima.

Nervoza se javlja usled prevelike brige ili straha. Kod nekih ljudi ona prerasta i u svojevrsni poremećaj: često se osećaju stresno i zabrinuto, a ne tako retko previše brinu čak i o onim sitnim, nebitnim stvarima. Kod nekih je ovo osećanje veoma izraženo pa su skloni napadima panike – iznenadnim osećajima nekontrolisane nervoze. Često ljudi imaju i poremećaje društvene prirode, npr. previše brinu o tome šta će reći ili strepe da ne kažu nešto pogrešno što ih može osramotiti u prisustvu drugih. Jedna od negativnih posledica ovog poremećaja jeste i povlačenje u sebe, koje kasnije može prouzrokovati još ozbiljnije probleme.

Trajni stres (karijerizam, umor, preopterećenost, buka, zagađena okolina, psihosocijalni sukobi, itd.) izazivaju nervozu. Propratne pojave su: grčevi u želucu, zatvor ili proliv, šumovi na srcu, povišeni krvni pritisak, vrtoglavica. Osim toga, nervoza može imati i hormonalne uzroke (pubertet i prelazne godine) kao i preterano uzimanje određenih sredstava kao što su kafa, alkohol, nikotin.

Simptomi nervoze

Fizički simptomi

Oni se ogledaju u glavobolji, teškom disanju, smanjenom ili pojačanom apetitu, otežanom varenju, manjoj želji za seksom i slično.

Emotivni simptomi

To je emotivna reakcija čoveka na neki spoljašnji faktor. U emotivne simptome stresa spadaju: tuga, depresija, anksioznost, nervoza, strah, briga, problemi sa koncentracijom.

Prirodno lečenje nervoze

• Otklanjanje stresa (autogenim treningom s ciljem pozitivnog razmišljanja); joga (ili neka druga tehnika opuštanja); vežbanje disanja (naročito punog) mogu pomoći da se smiri nervni sistem; izbegavati stresne i konfliktne situacije; kretanje na svežem vazduhu; masaže.
• Preorijentišite svoj nezdravi, stresni način života. Trošite hranu koja je bogata vitalnim materijama i izbegavajte kafu, alkohol i nikotin.
• Kupke sa dodatkom voćnog sirćeta i delimične kupke sa dodatkom kresa.
• Piti toplo mleko sa medom u neograničenim količinama.
• Čajevi od sledećih biljaka deluju umirujuće: kamilica, hmelj, matičnjak, majoran, lipov cvet, kres.
• Eterična ulja od borovih iglica, vetivera, matičnjaka, kresa, pomorandže, sandalovine, nanesite nekoliko kapi na grudi ili slepoočnice i lagano masirajte, ili ih koristite kao dodatak kupkama, osveživač prostora ili za inhalaciju.

VALERIJANA

Vekovima se upotrebljavala za ublažavanje nervnih tegoba, a kao sredstvo za umirenje koristi se sama ili u kombinaciji s drugim biljkama, u obliku čaja ili tinkture.

Valerijan biljne kapi sadrže iridoidne monoterpene – valepotrijate do 2%, etarsko ulje do 1%, alkaloide, seskviterpenske ketone i kiseline, tanine i skrob. Delovanje aktivnih supstanci provereno deluju umirujuće, kod napetosti i nervoze i kod težih oblika nesanice.