Preterana konzumacija alkohola, pušenje, gojaznost, neaktivan način života i stres su najčešći faktori koji povećavaju verovatnoću da dobijete visok krvni pritisak – zato smanjite rizik stavljajući ove faktore pod kontrolu.
Drugi veliki krivac za visok krvni pritisak je so. “Danas jedemo mnogo više soli nego što je našem telu uopšte potrebno”, kaže profesor Volfram Delijus, iz Nemačkog udruženja kardiologa. Kod ljudi koji su na so osetljivi, kuhinjska so puno utiče na povećanje krvnog pritiska. Zbog toga profesor Delijus preporučuje da se što više izbegavaju gotovi prehrambeni proizvodi i da se jelo dodatno ne soli. “Kuvajte svežu hranu sa različitim začinima i postepeno ćete se navići na ukus hrane koja nije mnogo slana”, savetuje on. Onaj ko potrošnju soli uspe trajno da smanji na pet do šest grama dnevno, krvni pritisak bi mogao da snizi za oko 7mmHg, a razlika će početi da se primećuje nakon tri do četiri nedelje.
Visok pritisak i vežbanje
Pored promene navika u ishrani, važan je i sport. “Preporučujemo pre svega sportove izdržljivosti, kao što su brzo hodanje, plivanje ili vožnja bicikla”, kaže dr Hildebrand. Da bi se postigli trajni efekti, osoba s visokim pritiskom bi trebalo da vežba tri do četiri puta nedeljno po 30 minuta, ali i dva puta dnevno po 15 minuta je takođe dobro. Na ovaj način, krvni pritisak može da se snizi i do 10mmHg.
Cigarete su onima koji žele da snize krvni pritisak apsolutno zabranjene, a i alkohol mora da se konzumira umereno.
Pacijenti s visokim pritiskom koji imaju strukturu ličnosti lako podložnu stresu bi, povrh svega toga, dobro učinili ako redovno praktikuju neku tehniku opuštanja – recimo autogeni trening, jogu ili či-gong. “Radite stvari koje vam prijaju i jačaju vam žice”, savetuje profesor Delijus.
Posledice povišenog pritiska
Otvrdnjavanje zidova krvnih sudova (arterioskleroza)
Povećan rizik od:
- šloga
- bolesti krvnih sudova
- oboljenja bubrega
- srčanih oboljenja
- slepila
I limun pomaže kod povišenog pritiska
Zašto je limun zdrav? Sadrži kalijum, koji predstavlja protivtežu natrijumu, odgovornom za povišen krvni pritisak. Osim toga, sadrži dragocena esencijalna ulja (snižavaju loš holesterol), limunsku kiselinu (ima dezinfekciono dejstvo) i vitamin C (neutrališe slobodne radikale i podstiče cirkulaciju). Stručnjaci američkog Nacionalnog instituta za rak ustanovli su da svi agrumi smanjuju rizik od raka usne duplje, organa za varenje, pankreasa i grlića materice.
Omega 3
Berlinski istraživač Peter Zinger smatra da su omega-3 masne kiseline glavni lek za hipertenziju.
Naučno je dokazano da omega-3 masne kiseline smanjuju rizik od nastanka koronarne bolesti srca, kongestivnog zastoja srca, infarkta miokarda i moždanog udara.
Američko kardiološko društvo izdalo je preporuku o primeni omega-3 masnih kiselina u prevenciji bolesti srca i vena. Preporučeni dnevni unos omega-3 masnih kiselina je 1000-2000 mg.
Beli luk
Brojna istraživanja potvrđuju da beli luk igra važnu ulogu u zdravlju našeg kardiovaskularnog sistema.
Najveća dobrobit belog luka se sastoji u tome da on štiti krvne ćelije i vene od upalnih i oksidativnih procesa. Oštećenje vena visoko reaktivnim molekulima kiseonika je ključni faktor koji povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući infarkt i aterosklerozu.
Jedinstveni sastav belog luka štiti nas od oksidativnog stresa i upala.
Magnezijum
Telu je magenzijum, kao i drugi minerali, potreban svakoga dana. Magnezijum učestvuje u više od 300 biohemijskih procesa u organizmu.
Magnezijum igra važnu ulogu i u regulaciji krvnog pritiska. Dokazano je da redovni unos magnezijuma sprečava hipertenziju, srčane bolesti i dijabetes.
Resveratrol
Resveratrol je prirodni spoj koji se nalazi u ljusci crnog grožđa, bobičastim plodovima, šljivama, kikirikiju i drugim biljkama.
To je prirodni antioksidans koji u organizmu deluje tako što utiče na smanjenje agregacije crvenih krvnih zrnaca i poboljšava prohodnost i fleksibilnost vena, što je od velikog značaja za zdravo funkcionisanje kardiovaskularnog sistema.
Voda
Vaše telo vapi za vodom – tvrde mnogi alternativni doktori. Mnoge bolesti i poremećaji povezuju se upravo s nedovoljnim unosom vode.
Svi znamo koliko je voda neophodna našem organizmu, a zaboravimo da je unosimo u dovoljnim količinama. Nedavno je potvrđena i povezanost smanjenog unosa vode i visokog krvnog pritiska.
Zbog toga, ne zaboravite da pijete dovoljno vode. Svakog jutra na prazan želudac popijte 1-2 čaše mlake vode ili vode s limunom. Ne zaboravite da pijete vodu i tokom celog dana. Najbolje je piti čistu, izvorsku ili pročišćenu vodu.
Vitamin D
Lista povoljnih uticaja vitamina D svakim danom postaje sve veća. Istraživanja su pokazala da vitamin D igra važnu ulogu u prevenciji i lečenju bolesti koštanog i vezivnog tkiva, nekolikih vrsta raka, srčanih tegoba i Parkinsonove bolesti.
Nedostatak vitamina D se povezuje i s povećanim rizikom od nastanka hipertenzije. Vitamin D je bitan faktor u regulaciji metaboličkih procesa i krvnog pritiska. Većini ljudi nedostaje vitamin D, pogotovo u zimskim mesecima.
Redovno se izlažite jutarnjem suncu da biste povećali količinu vitamina D u organizmu. Vitamin D možete unositi i u obliku dodataka ishrani.