Dijabetes se javlja kada pankreas, žlezda iza stomaka, ne proizvodi dovoljno hormona insulina. Insulin nam je neophodan da nosi šećer iz krvotoka u ćelije organizma. Kada šećer uđe u naše ćelije pretvara se u energiju, koja se odmah koristi ili se skladišti za kasnije. Energija podstiče naše telesne funkcije i oslobađa telo od neželjenih materija. Ovaj proces je još poznat kao metabolizam.

Evo šta se obično dešava tokom metabolizma:

  • Tokom i odmah posle jela, organizam razlaže hranu na osnovne komponente. Na ovaj način organizam pretvara ugljene hidrate iz hrane u šećer. Glukoza je primarni oblik šećera koja organizmu treba zbog energije.
  • Posle jela, glukoza se apsorbuje u krvotok.
  • Porast nivoa šećera u krvi govori pankreasu da stvara insulin, koji dolazi u krvotok. Oko 10 minuta posle jela, insulin je na najvišem nivou.
  • Insulin pomaže glukozi da uđe u sve ćelije organizma. Glukoza se ili koristi odmah za energiju ili se energija skladišti u jetri i mišićima za buduću upotrebu.
  • Oko dva do četiri sata nakon jela, organizam se vraća na nizak nivo glukoze u krvi i počinje da koristi uskladištenu glukozu za energiju.

Evo šta se dešava tokom metabolizma, ako osoba ima dijabetes:

  • Pankreas nije u mogućnosti da proizvede dovoljnu količinu insulina ili se organizam opire delovanju insulina.
  • Bez dovoljne količine insulina koji prenosi šećer iz krvotoka u ćelije organizma, nivo glukoze u krvi se povećava.
  • Kako nivo glukoze u krvi raste, glukoza prelazi u urin i tako izlazi iz organizma pre nego što je organizam dobio energiju koja mu je potrebna svakog dana.
  • Organizam reaguje na produženu neuravnoteženost šećera, i na kraju, osoba može razviti ozbiljne zdravstvene probleme. Zato je tako važno da se testirate na dijabetes i da počnete sa tretmanom što pre.

Postoje dva tipa dijabetesa: tip 1 i tip 2. Dijabetes tipa 1 je teži oblik što se glukoze tiče. Osobe sa dijabetesom tipa 1 moraju uzimati insulin svaki dana jer njihov organizam stvara jako malo ili ga ne stvara uopšte. Simptomi ovog tipa dijabetesa mogu se pojaviti iznenada. Ovaj oblik oboljenja se često javlja kod dece, mada se može pojaviti i u bilo kom drugom dobu.

Dijabetes tipa 2 je najčešći oblik oboljenja i pogađa 90%-95% osoba sa dijabetesom. U tipu 2, organizam se opire delovanju insulina, što znači da organizam ne može insulin da koristi na adekvatan način, pa nije u stanju da prenosi šećer u svoje ćelije. Iako organizam stvara nešto malo insulina, ta količina nije dovoljna da bi se izborila protiv otpora organizma. Prekomerna težina i gojaznost je dodatni faktor otpora organizma na insulin.

Osobe sa dijabetesom tipa 2 obično mogu kontrolisati stanje zdravim načinom života, što uključuje vežbanje i zdravu ishranu, a sve ovo vodi normalizovanju telesne mase. Međutim, mnogima ipak trebaju lekovi. Ovi lekovi mogu ili poboljšati proizvodnju insulina u pankreasu ili smanjiti proizvodnju. Neke osobe koje imaju dijabetes tipa 2 ipak moraju uzimati insulin. U dijabetesu tipa 2, sposobnost pankreasa da stvara insulin može se vremenom pogoršati. Zato promena načina života može biti dovoljna ubrzo nakon razvijanja dijabetesa, ali, na kraju, lekovi i čak insulin možda će biti potrebni da bi se nivo šećera držao pod kontrolom. Ako je bolest u ranoj fazi, osobe možda neće osetiti simptome dijabetesa. Ako sumnjate da imate dijabetes, obavezno se obratite lekaru. Simptomi dijabetesa uključuju umor, gubitak težine, zamagljen vid, preterana žeđ i preterano mokrenje.

Lekar će nizom testova izmeriti nivo glukoze u krvi i sposbnost organizma da toleriše glukozu. Održavanje nivoa glukoze pod kontrolom je izuzetno važno da bi se sprečile komplikacije dijabetesa. Oba tipa dijabetesa mogu uzrokovati opasne komplikacije, ako se ne drže pod kontrolom. Nekontrolisani dijabetes može dovesti do slepila, srčanih oboljenja i zastoja bubrega. Smanjen dotok krvi u udovima može dovesti do amputacije. Ljudi sa dijabetesom mogu imati reakcije opasne po život na ekstremno niskom ili visokom nivou šećera.

Zbog mogućih ozbiljnih posledica nekontrolisanog dijabetesa, osobe sa ovim oboljenjem moraju lečenju pristupiti ozbiljno i odgovorno. Endokrinolog i internista su lekari koji su specijalizovani za lečenje i upravljanje ovim oboljenjem, samim tim ćete od njih dobiti neophodnu negu i pomoć. Samo uz adekvatnu negu osobe sa dijabetesom mogu voditi normalan život.

Prirodno lečenje dijabetesa

Moderna medicina to u većini slučajeva uspešno rešava lekovima, ali u nekim slučajevima priroda umnogome doprinosi redovnoj terapiji. Ren, ovas i jaje, osnovni su sastojci tri recepta koji pomažu kod ove bolesti. Naravno, ovo ne isključuje uzimanje redovne terapije i posete lekaru.

RECEPT SA RENOM

Temeljno oprati jedan koren (ne ljuštiti), sitno iseckati devet čenova belog luka. Pomešati i sve zajedno staviti u sterilnu teglu. Smešu zalijte sa svežim pivom i ostavite na tamnom mestu da stoji deset dana. Posle toga procediti i uzimati prva dva dana po jednu kašičicu 2-3 puta dnevno, a svih ostalih dana po jednu supenu kašiku tri puta dnevno, pre jela.

Ova mešavina ima za cilj da obori visok šećer u roku od mesec dana i održava ga pod kontrolom.

RECEPT SA OVASOM

Zalijte 50 grama zrna ovasa sa pola litra prokuvane i ohlađene vode. Smesu kuvajte na tihoj vatri, 10-15 minuta ali pazite da ne proključa. Skinite sa vatre, poklopite i ostavite da odstoji jedn sat. Procedite i sipajte u sterilnu flašu. Tako spremljen napitak uzimajte 3-4 puta dnevno po pola čaše pre jela. Ova količina bi trebalo da vam traje između 2 do 3 nedelje.

RECEPT SA JAJETOM

Umutite jedno jaje, pa u njega iscedite sok od jednog limuna. Smesu dobro promešajte i uzimajte svako jutro na prazan stomak. Piti najmanje dve nedelje.

Dijabetes i ishrana

Iako se ponekad kaže da su dijabetičari doživotno na dijeti i da imaju vrlo ograničen izbor namirnica koje smeju da jedu, ovo je u stvari velika zabluda.

Mnogi nutricionisti zapravo smatraju da se dijabetičari hrane vrlo zdravo i da njihov način ishrane treba da bude uzor i zdravim ljudima.

Broj i veličina obroka osoba sa dijabetesom

Naravno, ipak postoje neka pravila. Najpre, to se odnosi na količinu hrane koja se unosi i broj obroka u toku jednog dana. Dijabetičar bi trebalo da ima pet ili šest obroka dnevno, pravilno raspoređenih i svakog dana otprilike u isto vreme. Uz tri glavna obroka (doručak, ručak, večera), potrebna su još 2 ili 3 (prepodnevna, popodnevna užina i užina pre spavanja).

Zašto je ovo važno? Kada osoba ima više manjih obroka, koncentracija šećera u krvi nema nagle skokove i ne nagomilava se, već samo lagano osciluje.

Šta treba jesti ako imate dijabetes?

Veliki deo hrane koja se unosi mora biti sveža – sveže voće i sveže povrće. Pre svega treba jesti raznovrsne salate jer je sveže povrće nisko kalorično, nemasno i brzo se vari. Voće, ono koje nema velike količine šećera, takođe treba jesti u većoj količini. Međutim, mora se izbegavati grožđe, smokve, urme i slični plodovi koji sadrže puno šećera.

Takođe, važno je da dijabetičari ne jedu premasnu hranu. Lekari preporučuju korišćenje pre svega hladno ceđenog biljnog ulja kao što je maslinovo, a što manju količinu životinjskih masti. Zato treba da jesu i manje masno meso kao pileće, teleće i ribu.

Poželjno je da se sva hrana sprema brzo, kako se termičkom obradom ne bi gubile hranljive materije. Najbolje je kuvati na pari, dinstati, peći u teflonu ili na roštilju. Treba izbegavati pohovanje i posebno prženje.