Visok krvni pritisak

Simptomi visokog krvnog pritiska su najčešće: pulsiranje u predelu potiljka i temena, glavobolje, zujanje u ušima, nesvestica, nestabilnost pri hodanju, bol u grudima, ubrzani rad srca, osećaj gušenja i nedostatka vazduha. Mnogi ljudi vremenom “naviknu da podnose” visok pritisak i ne javljaju se lekaru što može da dovede do ozbiljnih problema. Za visok pritisak se kaže da je tihi ubica jer dugoročno, povišeni pritisak nepovoljno utiče na srce i krvne sudove, ubrzava aterosklerozu, povećava rizik za infarkt, šlog i bubrežnu slabost.

Visok krvni pritisak najčešće je bez simptoma pa godinama može biti nedijagnostikovan. Međutim, bez obzira na odsustvo si­mptoma, visok krvni pritisak negativno utiče na organizam, posebno na srce, mozak i bubrege. Kako bi se što ranije otkrio, krvni pritisak bi trebalo proveravati jednom godišnje.

Povišen krvni pritisak je uzrok bubrežnih oboljenja

Povišen krvni pritisak je drugi najveći uzročnik otkazivanja bubrega. Može dovesti do otežanog rada bubrega, ili do otkazivanja. Usled poremećaja rada bubrega, krvni pritisak dodatno raste pa se tako bolesnik nalazi u začaranom krugu. Ukoliko imate hrnično oboljenje bubrega, održavajte vaš krvni pritisak ispod 130/80 uz pomoć zdravog načina života i lekova.

Smanjite kuhinjsku so

Iz prerađene hrane najverovatnije dobijate najviše soli. Hrana ne mora da bude slana da bi bila bogata natrijumom. Hleb, peciva, supe, smrznuta pica, hladna jela su neka od njih. Bićete šokirani koliko natrijuma se nalazi u hrani koju konzumirate. Morate znati koliko ga ima u jednoj porciji. Ukoliko uzmete dve porcije, unećete duplo više natrijuma. Ukoliko vam je pritisak bar malo povišen, trebalo bi da unosite najviše 1.500 mg natrijuma dnevno. To je manje od jedne kašičice soli.

Stres

Krvni pritisak može da se povisi pod uticajem stresa, ali to povećanje je kratkotrajno. Nema dokaza da stres uzrokuje dugotrajno povećan krvni pritisak. Unos većih količina soli, pušenje, konzumiranje previše alkohola, gojaznost i fizička neaktivnost povećavaju šanse za razvoj povišenog krvnog pritiska. Uticaja ima i genetska predispozicija, kao i starost.

I gornji i donji pritisak su podjednako bitni. Pritisak ispod 120/80 je normalan. Ako je gornji između 120 i 139, ili donji između 80 i 89, imate prehipertenziju i neophodno je promeniti životne navike kako pritisak ne bi nastavio da raste i razvila se hipertenzija.

Ukoliko je gornji pritisak preko 140, a donji preko 90, imate povišen krvni pritisak, hipertenziju.

Lečenje

Promena načina života je prvi korak u snižavanju umereno povišenog pritiska. Ukoliko vežbate, hranite se zdravo, smanjite telesnu težinu, ostavite cigarete, ograničite konzumiranje alkohola i izbacite iz ishrane so, lekovi vam verovatno neće biti potrebni.

Ali, ako ove mere ne urode plodom i pritisak ostane povišen, doktor će vam propisati terapiju. Uzimanje lekova ne znači da se možete vratiti starim životnim navikama. Uz zdrav životni stil i poštovanje terapije, rizik od šloga i drugih posledica hipertenzije biće znatno niži.