Urolitijaza (bubrežni kamenci)
Prema statističkim podacima, otprilike 20% svih uroloških bolesti odnosi se na nastanak bubrežnih kamenaca (konkremenata), tzv. urolitijazu. Urolitijaza je patološki proces – stanje koje se karakteriše formiranjem kamenova u mokraćnim organima. Predispoziciju za nastajanje konkremenata mokraćnih organa čine klimatski, genetski, anatomski, endokrini, upalni i drugi faktori. Najčešće nastaju u bubrezima, ali mogu da se pomeraju i zaglave u mokraćovodima, bešici ili u mokraćnom kanalu. Veliko kamenje u bubrezima često izaziva jake kolike. Postoje i kamenci u mokraćnoj bešici, koji najčešće nastaju kao posledica zaostalog, neizmokrenog urina, kakvog nalazimo kod bolesnika sa povećanom prostatom. Simptomi karakteristični za kamenje u bešici su bolovi pri hodu, krv u mokraći, isprekidan mlaz mokraće ili peckanje za vreme mokrenja. Pesak u mokraćnoj bešici izaziva neugodan osećaj i potrebu za mokrenjem. Ti bolovi su često praćeni mučninom i povraćanjem, znojenjem i povišenom temperaturom.
Urolitijaza je klinički najmanifestnija između treće i šeste decenije života. Pesak i kamenci mokraćnih organa, stvoreni u ovoj bolesti obično spontano napuštaju telo izmokravanjem. Ako njihova veličina naraste i formira relativno veliku formaciju (prečnika više milimetara), nastaje opstrukcija uretera i zastoj u izlučivanju mokraće iz bubrega što može izazvati pojavu jakih jednostranih bolova (kolika) u gornjem delu trbuha, genitalija i preponi i druge simptome poput slabije ili jače upale. Bubrežni kamenci mogu biti različite veličine, oblika, boje, čvrstine i hemijske prirode (neorganski i organski). Sam tok bolesti može biti komplikovan ne samo simptomima izazvanim kamenom (bol, infekcija, opstrukciona uropatija), već i komplikacijama koje se mogu javiti u kasnijim fazama bolesti (recidivi, arterijska hipertenzija i slabost bubrega).
Na osnovu analize mokraće i urološkog ultrazvučnog nalaza, urolog će postaviti dijagnozu i propisati odgovarajuću terapiju. U svim slučajevima, vezanim za prisustvo ovih tegoba, lekari preporučuju i fitoterapiju kao deo savremene farmakoterapije: unošenje velike količine tečnosti u vidu uroloških čajeva sa uroantiseptičnim, antiinflamatornim, spazmolitičnim i diuretičnim delovanjem, koji pomažu redukciji svih tegoba koje prate urolitijazu.
Nakon završenog lečenja akutnog pogoršanja, bolesnici sa urolitijazom se ambulantno prate. Preporuka lekara je da takve osobe preventivno dva puta godišnje urade kontrolu urinokulture i jednom godišnje kontrolni urološki ultrazvučni pregled. S obzirom na činjenicu da se kod 50-60 % pacijenata ponovo stvori kamen, veoma je važno preduzimati i preventivne mere: što više tečnosti u vidu odgovarajućih lekovitih čajeva i odgovarajuće fizičke aktivnosti.