Urinarna Infekcija

Urinarne infekcije su infekcije mokraćnih organa, odnosno urinarnog trakta. Statistike ukazuju da su veoma česte, a nastaju usled kontaminacije različitim mikroorganizmima, usled prisustva peska ili kamena u mokraćnim organima, kao i kod pada imuniteta. To su uglavnom bakterijske infekcije. Svi delovi sistema za mokrenje mogu biti obuhvaćeni infekcijom, ali su ipak najčešće inficirani bešika (cistitis) i uretra (uretritis). Uretra je mokraćni kanal koji sprovodi urin od bešike napolje, izvan ljudskog tela, a ureteri su mokraćni kanali koji sprovode urin od bubrega do bešike. Do urinarne infekcije dolazi nakon što bakterije uđu kroz uretru i počnu da se razmnožavaju u mokraćnoj bešici, nakon čega urin (mokraća) postaje inficiran. Bakterije koje izazivaju infekcije mokraćnih puteva su brojne: Escherichia coli (E. coli), Klebsiella, Proteus, Pseudomonas, Serratia, Citrobacter, Enterobacter, Staphylococcus aureus, Streptococcus fecalis. Infekcija bešike, može biti veoma bolna i iritantna, a ako se ne reaguje adekvatno, može doći do ozbiljnih komplikacija, kada se infekcija proširi i prouzrokuje upalu bubrega (pijelonefritis). Veoma su česta pojava i ne spadaju u polne bolesti, ali polno prenosive bolesti predstavljaju bitan faktor u razvijanju i prenošenju infekcije. Žene su u većem riziku od razvijanja infekcije nego muškarci. Faktori rizika urinarnih infekcija su brojni:

  • pad imuniteta
  • uzdržavanje od mokrenja
  • neodgovarajuće higijenske mere
  • prisustvo peska i kamena u mokraćnim organima
  • uvećana prostata (BHP)
  • polni odnos (infekcija nekom od polnih bolesti, kao što su hlamidija (Chlamydia trachomatis) ili gonoreja (Neisseria gonorrhoeae)).

Simptomi urinarne infekcije mogu biti blagi, ukoliko se zdravstveno stanje ne pogorša i bolest ne proširi. Dakle urinarna infekcija može da postoji i bez simptoma, ali je u većini slučajeva praćena brojnim tegobama: jak nagon za mokrenjem, češće mokrenje, blago peckanje pri mokrenju, beličasta i mutna mokraća, čak i sa crvenkastim primesama ukoliko ima i krvi, neprijatan miris mokraće, bol u bešici, blago do jako povišena temperatura.Nije neuobičajena ni drhtavica, iscrpljenost i prisustvo bola pri mokrenju.

Uobičajena je antibiotska terapija sa dosta uroloških čajeva, naročito kod akutnih odnosno naglih poremećaja zdravstvenog stanja. Obično, simptomi infekcije nestaju već nakon nekoliko dana od početka terapije (u zavisnosti od stepena bolesti), ali terapiju treba nastaviti duže, do potpune stabilizacije organizma. Tu se pre svega, od strane lekara i farmaceuta, preporučuju lekoviti čajevi sa protivupalnim, antibakterijskim i diuretičnim delovanjem, što predstavlja racionalan način očuvanja i unapređenja zdravlja urinarnog trakta u okviru savremene farmakoterapije. I u slučaju akutnih infekcija mokraćnih puteva, koje su bez komplikacija, pri čemu je sveukupno stanje organizma prilično dobro, preporučuje se fitoterapija urološkim čajevima. Iako fitoterapija samomedikacijom, predstavlja racionalnu terapiju, zdravstveno stanje mora pratiti urolog koji jedino može validno proceniti stanje pacijenta u zavisnosti od konkretnih simptoma, kao i od njegove medicinske istorije.

Infekcije urinarnog trakta su veoma uporne, često se vraćaju. Kod dugotrajnog poremećaja zdravlja mokraćnih organa, odnosno hroničnih upala, urolozi primenjuju odgovarajuću terapiju uz preporuku uzimanja što veće količine uroloških čajeva koji pomažu organizmu da savlada infekciju sa manje štetnih neželjenih efekata.