Urinarna inkontinencija
Urinarna inkontinencija je mnogo češća kod starijih osoba u odnosu na dečiji uzrast, a smatra se da dva puta češće od ovog poremećaja pate žene u odnosu na muški pol (a što se povezuje pre svega sa anatomskom građom ženskog genitalnog i urinarnog trakta, i lakšim nastankom urinarnih infekcija kod žena).
Sama činjenica da neka starija osoba nije sposobna da kontroliše svoju sopstvenu sposobnost mokrenja, i da veoma često mora da nosi pelene ili uloške za odrasle (nekada čak i kesu u koju se urin prazni preko svojevrsnog katetera) stvara različite vidove psiholoških trauma, stresnih stanja, izolacije i upadanja u depresiju.
Vrste urinarne inkontinencije
Postoji više tipova odnosno podela stanja inkontinencije, prema morfološkim osobinama, kliničkim manifestacijama ili pak prema patofiziološkim kriterijumima odnosno mehanizmima.
Tako urinarna inkontinencija može da bude:
– povremena (intermitentna) ili stalna urinarna inkontinencija – povremena inkontinencija se odlikuje najčešće svešću o urgentnosti i potrebi za mokrenjem, ali se veoma često dešava da pacijent ne stigne na vreme do toaleta;
sa druge strane stalna inkontinencija ili takozvano prelivanje urina iz mokraćne bešike, zahteva nošenje pelena za odrasle, jer urin stalno „curi“ ili „kaplje“ iz mokraćne bešike;
– svesna i nesvesna urinarna inkontinencija – zadržavanje urina u mokraćnoj bešici je voljna odnosno svesna radnja, tako da ukoliko pacijent svesno nije u stanju da zadrži urin, poseduje istovremeno i svest o postojanju problema, i obratiće se izabranom lekaru kako bi se otkrio eventualni uzrok poremećaja, i problem inkontinencije se pokušao rešiti njegovim uklanjanjem;
Sa druge strane, nesvesno umokravanje, generalno se najčešće sreće kod pacijenata koji su stari; dementni; imaju neki od poremećaja sfinktera (uretre ili mokraćne bešike); kod pacijenata koji su u besvesnom stanju; kod neuroloških poremećaja; i kod epileptičara;
– prolazna i trajna urinarna inkontinencija – stanje prolazne imkontinencije obično je prisutno kod pacijenata sa urinarnom infekcijom; sa urolitijazom i/ili nefrolitijazom; kod pacijenata u stanju delirijuma; kod upotrebe nekih farmaceutskih sredstava; kod alkoholičara; kod infekcija genitalnog trakta (posebno kod žena); kod dugotrajne opstipacije i kod nekih psihijatrijskih i neurogenih poremećaja;
Trajna inkontinencija nastaje kao posledica poremećaja sfinktera; kod poremećaja mišića detrusora uretre; kod neurogenih poremećaja mokraćne bešike; kod povreda lumbalnog i/ili sakralnog dela kičmenog stuba; kod Alchajmerove bolesti;
– funkcionalna i organska urinarna inkontinencija – kod funkcionalne inkontinencije ne postoji neki organski uzrok odnosno oboljenje urinarnog trakta koje dovodi do samog poremećaja, već se obično radi o pacijentima sa poremećajem stanja svesti; nepokretnim pacijentima koji su preživeli moždani udar ili pak o psihijatrijskim pacijentima sa poremećajem kognitivnih funkcija;
Organska inkontinencija urina, ima u svojoj osnovi poznat organski uzrok odnosno oboljenje ili patološko stanje koje je do pomenutog poremećaja i dovelo.
Osnovni faktori nastanka urinarne inkontinencije kod odraslih
Mokraća se unutar mokraćne bešike zadržava do voljnog akta mokrenja zahvaljujući ravnotežnom i sinergističkom delovanju dve grupe mišića – unutrašnjeg i spoljašnjeg sfinktera (koji su kontrahovani) i mišića detrusora uretre (koji je relaksiran).
Onog momenta kada poraste pritisak unutar mokraćne bešike, šalju se aferentni signali u više nervne centre i dolazi do povratne informacije o potrebi za mokrenjem koja relaksira sfinktere i dovodi do kontrakcije mokraćne bešike, čime se urin izbacuje u spoljnu sredinu.
Prema prethodno navedenim patofiziološkom mehanizmima mokrenja, jasno je da su osnovni uzroci urinarne inkontinencije pre svega vezani za – patološko povećanje pritiska u mokraćnoj bešici; poremećaj funkcije sfinktera (u smislu njihove smanjene funkcionalne sposobnosti); neurogena mokraćna bešika; slabost donjeg dela karličnog zida nakon porođaja kod žena i funkcionalna inkontinencija.
Najčešći faktori koji dovode do urinarne inkontinencije su:
1) patološko povećanje pritiska u mokraćnoj bešici – a koje nastaje kao rezultat ili posledica sledećih stanja ili oboljenja – nadražaja mokraćne bešike i njene hiperreaktivnosti (koja je praćena urgencijom i učestalim mokrenjem, kao i nokturijom tj pojavom noćnog mokrenja), a koji nastaje kod infekcije urotrakta i same bešike (cistitis), kamena ili peska u mokraćnim putevima ili pak kod tumora (karcinoma) mokraćne bešike;
kao rezultat neurogene mokraćne bešike (koja nastaje kao posledica poremećaja u CNS-u);
kod neuroloških oboljenja, koja remete funkciju eferentnih vlakana, koja iz mozga nose povratnu informaciju u mokraćnu bečiku (kakvi su moždani udar; multipla skleroza; dementna stanja);
kao idiopatski poremećaj, odnosno porast pritiska u mokraćnoj bešici kome se uzrok ne zna;
2) povećanje intraabdominalnog pritiska – može da bude jedan od uzroka urinarne inkontinencije (najverovatnije pritiskom na mokraćnu bešiku i posledičnim porastom „pritiska urina“ u njoj), a najčešće nastaje kao posledica – podizanja teškog tereta; savijanja unapred; prisustva ascitesa; postojanja opstipacije ili viška gasova u crevima; kijanja; kašlja; smejanja; prisustva tumora ili drugih solidnih masa unutar trbušne duplje;
3) povećano stvaranje urina – koje najčešće nastaje kod upotrebe kofeina; alkohola; kod diabetes melitusa i/ili diabetes insipidusa; kod upotrebe nekih lekova (pre svega diuretika) – kada i najverovatnije dolazi do povećanog nakupljanja prevelike količine urina u mokraćnoj bešici i nastanka inkontinencije zbog porasta pritiska u njoj;
4) smanjenje tonusa sfinktera – koje nastaje kod atrofičnog vaginitisa i/ili uretritisa; kod upotrebe nekih lekova (α-adrenergici; mizoprostol; estrogen-progesteron kontrecepcija); kod prostatitisa i operativnih zahvata na prostati (kod muškaraca); kod slabosti donjeg karličnog zida kod žena koje su se više puta porađale (ili operisale tumore materice ili drugih genitalnih organa);
5) retencija urina paradoksalno dovodi do nastanka urinarne inkontinencije – a pre svega dovodeći do porasta pritiska u mokraćnoj bešici;
uzroci zadržavanja urina su BHP (uvećana prostata kod benigne hiperplazije); opstrukcije ili suženja uretre;
upotreba nekih lekova (α-adrenergički agonisti; lekovi iz grupe blokatora kalcijumskih kanala (verapamil; nifedipin; diltiazem); antihistaminici; antipsihotici; triciklični antidepresivi); lekovi iz grupe opijata;
intraabdominalne fekalne mase i fekalna opstrukcija (ileus, opstipacija);
6) funkcionalna inkontinencija je posledica čitavog niza oboljenja i stanja, a koja nemaju organski uzrok, i u osnovi podrazumevaju nesposobnost pacijenta da shvati potrebu za mokrenjem odnosno za odlaskom u toalet (iako su u većini stanja koja će u nastavku teksta biti nabrojana, i aferentne i eferentne veze između mozga i mokraćne bešike neoštećene) – smanjena pokretnost pacijenata (obično kod moždanog udara); epilepsija; stanja demencije (kakva je Alchajmerova bolest); poremećaj kognitivnih sposobnosti; poremećaji stanja svesti; psihijatrijski poremećaji (depresivna i anksiozna stanja); upotreba antipsihotičnih lekova (sedativi; hipnotici; benzodiazepini);
7) upotreba velikog broja lekova može dovesti do nastanka urinarne inkontinencije na jedan od tri načina – ili porastom pritiska u mokraćnoj bešici, ili poremećajem funkcije sfinktera ili pak zadržavanjem mokraće u bešici što opet za posledicu ima povećanje pritiska u njoj.
Prirodni tretmani za urinarnu inkontinenciju
Trening bešike. Ova tehnika podrazumeva odlaganje mokrenja kad imate jaku potrebu. Treba da odlažete vreme između dva mokrenja sve dok ne dostignete cilj od dva sata. Na ovaj način možete i upratiti šta je to što je okidač za vaše simptome.
Duplo mokrenje. Ako imate osećaj da niste ispraznili mehur do kraja nakon mokrenja sačekajte nekoliko minuta pa ponovno pokušavajte i pokušavajte.
Mokrenje po rasporedu. Umesto da čekate da osetite nagon napravite raspored po kome ćete ići u wc, neka to bude svakih dva do četiri sata.
Ishrana i navike. Da biste ponovno stekli kontrolu nad bešikom postoji i nekoliko promena koje možete uvesti u svoju ishranu i navike da biste olakšali tenziju. Na primer, izbegavajte stvari koje vam iritiraju mehur kao što su kofein, duvan, alkohol, veštački zaslađivači i začinjena hrana.
Izbegavajte proizvode za intimnu higijenu koji sadrže mirise i pijte 6-8 čaša vode dnevno.
Vežbe. Kegelove vežbe mogu ojačati mišiće karlice i poboljšati kontrolu mehura. Kegelove vežbe podrazumevaju stiskanje mišića karlice kao kad se suzdržavate da ne mokrite, izbrojite do 10 zatim opustite mišiće. Ponovite postupak 20 puta, 3-4 puta dnevno.