Ljudi su se toliko navikli na stres da je gotovo srastao s njima. To je verovatno i razlog zašto veruju da je stres danas nemoguće izbeći. I to je pogrešno verovanje. Ljudi zaista nemaju mogućnost da predvide i spreče sve stresne situacije, ali svakako mogu da knontrolišu svoje reakcije na te situacije. Takvo ponašanje traži vežbu i disciplinu. Stručnjaci navode da pomažu meditacija i molitva jer jačaju svest, a ona je važna jer omogućava čoveku da prepozna stresnu situaciju i da odabere drugačiju reakciju.

Negativni događaji uzrokuju stres

Tačno je da negativni događaji izazivaju stres. Ali uzrokuju ga i srećni. Nije tu toliko reč o samom događaju koliko o emotivnim reakcijama na njega. Uzmimo, na primer, da se dogodi neki srećan događaj. Ako čovek reaguje na njega preterano srećno i s velikim ushićenjem (istraživanja pokazuju da većina ljudi tako reaguje), aktivira se lučenje hormona stresa, tako da, u pogledu uticaja na organizam, zapravo nema razlike između negativnog i pozitivnog događaja.

Stres i anksioznost ista stvar

Mnogi ljudi mešaju stres i anksioznost. Misle da je to jedna te ista stvar, ali zapravo je anksioznost potpuno drugačiji poremećaj. Tačnije, stres nije poremećaj, a anksioznost je mentalni poremećaj koji se može potvrditi. Ipak, konkretne razlike nisu toliko jasne. Stres nastaje zbog određenog događaja i situacija koje u nama bude nervozu i napetost. Obično se zna tačan uzrok stresa i situacija se smiri s vremenom. Anksioznost je dugotrajnija, nema jasan uzrok, nije intenzivna, ali je stalno prisutna.

Stres povećava rizik od nastanka Alchajmerove bolesti

Prema novom istraživanju švedskih naučnika, objavljenom u časopisu BMJ Open, žene koje su svakodnevno izložene visokom nivou stresa imaju za 21% veći rizik od nastanka Alchajmerove bolesti i 15% veći rizik od nastanka demencije kasnije u životu. Stres, s kojim su se ove žene suočavale je bio puno veći od svakidašnje gužve u saobraćaju. U pitanju su bili razvodi, smrtni slučajevi i emocionalne traume. Iako su naučnici u obzir uzeli faktore kao što su obrazovanje, bračni status i prihodi, postojala je jasna povezanost između nivoa stresa i rizika od nastanka ove bolesti.

„Nimalo ne teši saznanje da trenuci na koje ne možemo da utičemo mogu da izazovu emocionalnu traumu i značajno naruše funkcije mozga“, izjavila je vodja istraživanja prof Lena Johanson.

Naučnici ističu da su i prethodna istraživanja pokazala da stres negativno deluje na celokupno zdravlje i povećava rizik od nastanka raznih bolesti, uključujući bolesti srca i krvnih sudova i različite vrste raka. Naučnici još nisu sigurni u to na koji način stres povećava rizik od nastanka Alchajmerove bolesti, ali veruju da pospešuje nakupljanje plaka u krvnim sudovima, povećava nivo hronične upale u telu i izaziva pogoršanje kognitivnih funkcija.

Kapi Valerijane predstavljaju 100% prirodni, organski proizvod na bazi ekstrakta organskog korena valerijane (Valerianae radix), organskim voćnim destilatom.

Valerijan biljne kapi  sadrže iridoidne monoterpene – valepotrijate do 2%, etarsko ulje do 1%, alkaloide, seskviterpenske ketone i kiseline, tanine i skrob. Delovanje aktivnih supstanci provereno deluju umirujuće, kod napetosti i nervoze i kod težih oblika nesanice.