Stalno ste umorni i iscrpljeni? Uzroci i pomoć
SVAKI dan sve više ljudi se žali na umor i iscrpljenost. Sve je više onih koji osećaju nemoć, bude se svakog jutra iscrpljeni i mrzovoljni, nedovoljno spremni kako za umni, tako i za fizički rad, plašeći se da neće stići na vreme da završe sve obaveze. Tempo života nas često zaista čini umornim i bezvoljnim da uradimo bilo šta. Umor je postao način života, znak naše prebukirane svakodnevnice, nova epidemija savremenog društva. Izloženi su mu ljudi svih zanimanja, a izgleda da su mu naročito podložne žene.
Umor je odbrambena reakcija organizma koji nam na taj način stavlja do znanja da smo preterali, da smo na ivici snaga. Uzroci umora su mnogobrojni. U tri odsto slučajeva posredi je reakcija na probleme u ličnom i profesionalnom životu. U 23 odsto slučajeva za umor je odgovorno neko psihičko oboljenje, a u 16 odsto slučajeva on je posledica različitih bolesti. Manje nam je dokučiv i razumljiv psihički umor, još jedna vrsta umora koji je rezultat onoga što preživljavamo, a koji je prisutan u 80 odsto slučajeva i koji se karakteriše gubitkom elana, odsustvom motivacije i želje da radimo.
ŠTA POMAŽE?
Najbolji način da se oslobodimo umora je kvalitetan i dovoljno dug san. Prosečno bi trebalo spavati 7-8 sati. Osim sna, od pomoći su i kratkotrajni odmori u toku posla kao i između određenih aktivnosti. Vrsta i način odmora zavisi i od posla koji je doveo do umora. Nakon fizičkog rada, potreban je pasivan odmor: sedenje, ležanje ili spavanje, dok se kod intelektualnog preporučuje aktivni odmor: šetnja, razgibavanje, lagana sportska aktivnost.
Ako umor traje duže od pola godine, i uzrok nije utvrđen, može se raditi o sindromu hroničnog umora. Ovo stanje može potpuno da onesposobi osobu, čak i njene uobičajene dnevne aktivnosti se dovode u pitanje. Umor mogu pratiti i nesvestica, opšta slabost, bolovi u telu, nizak pritisak, potištenost, neraspoloženje. Neki pacijenti imaju blago povišenu temperaturu, osećaj trnjenja u nogama i rukama. U lečenju hroničnog umora nepoznatog porekla, delotvorni su psihoterapija i fizička aktivnost. Umor je posledica pa su definisanje uzroka i njegovo uklanjanje način da se umor savlada.
UMOR I POSAO
Iako statistike pokazuju da je radna produktivnost veća kada je radno vreme kraće, ipak radimo sve duže. Produžavanje radnog vremena ne samo da je potencijalno štetno po zdravlje i umanjuje kvalitet života zaposlenog već je pitanje koliko doprinosi unapređenju posla. U iščekivanju skraćenja radnog vremena korisno je podsetiti se šta utiče na ublažavanje umora: pravilna ishrana, fizička aktivnost, izbegavanje kafe, alkohola i duvana. Od velikog značaja su dobro raspoloženje i vedriji pogled na život, čime se dodatno jača organizam u borbi sa stresom i velikim psihofizičkim naporima.
STOP STIMULANSIMA
U otklanjanju umora i poboljšanju radne sposobnosti, ponekad se koriste razni stimulansi. Najčešće i najšire su primenjivani kofein i tein koji u malim količinama mogu imati pozitivan učinak, dok u većim predstavljaju opasnost za zdravlje. Stimulanse iz grupe simpatomimetika (amfetamin na primer), ne treba koristiti. Isto je i sa lekovima iz grupe hipnotika (lekovi za spavanje) kao i sa sedativima (lekovi za umirenje). Lekove treba koristiti isključivo u kosultaciji sa lekarom.
