Ateroskleroza

Ateroskleroza je patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zid arterije. Obično pogađa velike i srednje velike arterije.

Stručna medicinska definicija procesa ateroskleroze, pretpostavlja stvaranje subendotelnih nakupina holesterolskih kristala unutar lumena velikih i srednje velikih arterijskih krvnih sudova, čiji je endotelni sloj prethodno oštećen nekim patološkim procesom.

Kao odgovor na stvaranje ateroma u krvnim sudovima, posledično dolazi do bujanja okolnog mišićnog i vezivnog tkiva, kao i proliferacije endotelnih ćelija; svi pomenuti faktori doprinose povećanju ukupne veličine ateromatoznog plaka, i posledičnog suženja ili pak kompletne opstrukcije lumena zahvaćenog arterijskog krvnog suda.

Faktori koji povećavaju rizik za nastanak ateroskleroze su oni koji se mogu popraviti (takozvani modifikabilni faktori rizika) i oni koji se ne mogu otkloniti (nemodifikabilni faktori rizika):

  • pridružena oboljenja (šećerna bolest; hipertireoza;visok arterijski krvni pritisak; bolesti jetre i bubrega);
  • pušenje;
  • abuzus alkohola (koji često dovodi do alkoholne masne jetre i/ili alkoholne ciroze, a što sve na kraju vodi ka potpunom uništenju jetrine funkcije ili nastanku takozvane hepatične insuficijencije);
  • poremećaj normalne hormonalne ravnoteže (hormoni koji dovode do povećane sinteze steroida i povećanih vrednosti holesterola u krvi;
  • nepravilna odnosno pre svega visoko kalorična ishrana (bogata mastima, a siromašna vitaminima i mineralima);
  • gojaznost;
  • godine života (rizik od nastanka ateroskleroze raste sa starenjem);
  • nasledni faktori (postojanje genetske predispozicije za nastanak ateroskleroze ili postojanje familijarne hiperholesterolemije)

Posledice procesa ateroskleroze su veoma ozbiljne (infarkt miokarda; porast krvnog pritiska (arterijska hipertenzija); totalna srčana insuficijencija; moždani udar i komatozno stanje).

Pored toga što je lumen krvnih sudova najčešće u znatnoj meri sužen, arterijski sudovi koji su „pogođeni“ pomenutim patološkim procesom gube elastičnost svojih zidova (i sposobnost rastezanja, odnosno postaju rigidni), pa su veoma česta aneurizmatska proširenja i/ili rupture velikih krvnih sudova sa nastankom veoma opasnog stanja hemoragijskog šoka sa mogućim fatalnim ishodom.

Sa druge strane, ateromatozni plakovi koji se nalaze ispod endotelnog sloja unutar krvnih sudova, predstavljaju „idealna mesta“ za zaustavljanje i agregaciju (taloženje) trombocita iz krvne struje, pa tako na osnovi aterosklerotičnih plakova nastaju arterijski trombi odnosno krvni ugrušci.

Pored toga što novonastale trombotične formacije doprinose dodatnom i znatnijem suženju arterijskog lumena, veoma često se dešava da se pod dejstvom pomenute krvne struje, delovi krvniog ugruška „otkidaju“ i da se u vidu trombnih embolusa prenose u udaljene delove organizma, gde najčešće potpuno zapušavaju krvne sudove manjeg kalibra i dovode do nastanka ishemičnih nekroza odnosno infarktnih stanja (posebno je opasan nastanak plućnih embolija i zapušavanja krvnih sudova drugih vitalnih organa (koronarnih arterija; renalnih arterija; moždanih krvnih sudova).

Prevencija nastanka ateroskleroze, ili takozvana holesterol dijeta, podrazumeva pre svega korekciju ishrane i unošenje veće količine polinezasićenih masnih kiselina (kakve su linolna; alfa-linoleinska; omega-3-masne kiseline); unošenje vitamina i minerala; prelazak na pomenutu mediteransku ishranu bogatu svežom ribom, voćem i povrćem; upotrebu integralnih žitarica od celog zrna za pripremu hleba i peciva.

Lečenje ateroskleroze koja se već razvila, ali ipak ne u tolikoj meri da bi dovela do razvoja prethodno pomenutih teških komplikacija, podrazumeva primenu dve grupe medikamenata:

Prva grupa lekova odnosno medicinskih sredstava koja služi za terapiju ateroskleroze, jesu ona sredstva koja imaju sposobnost da se u gastrointestinalnom traktu „vežu“ za stvorene žučne kiseline i tako smanje njihovo resorbovanje u krvotok (sprečava se takozvana entero-hepatična cirkulacija žučnih kiselina, odnosno njihovo dospevanje iz digestivnog trakta u krvotok pa odatle ponovo u jetru;

Takođe je važno napomenuti, da je opšte poznat i priznat prirodni lek za holesterol, uvođenje ovsenih mekinja u svakodnevnu ishranu.

Pored pomenutih ovsenih mekinja, za redukovanje povišenih vrednosti holesterolemije, poznati narodni lekovi i pomoćna terapijska sredstva su i – beli luk; limun; jabukovo sirće, đumbir; karanfilić; cimet i brojne druge začinske biljke.

U grupu prirodnih „lekova“ za snižavanje holesterola, slobodno se može dodati i redovna ali umerena fizička aktivnost, svakodnevne kraće šetnje i boravak na čistom i svežem vazduhu.