Bolovi u leđima – uzroci i prirodno lečenje
Dugotrajno sedenje ispred kompjutera i uopšte vreme koje provedemo sedeći na poslu, može izazvati odgovarajuća, relativno ozbiljna oboljenja, praćena veoma jakim bolom. Ovakva oboljenja nastaju kao posledica ponovljenih pokreta ili prinudnog (neprirodnog) položaja tela. Jednostavno, priroda nije predvidela ovakve aktivnosti kojih je sve više. Najčešći bolovi su u šaci, ledjima i vratu.
Osnovni rizici za nastanak bola u ledjima i vratu prilikom rada na računaru:
- loš položaj tela
- preduga upotreba računara (više od 4 sata dnevno)
- izbegavanje pauza tokom rada na računaru
- izbegavanje vežbi
- nedovoljno spavanje
- stres
- nepravilno sedenje
Nepravilan položaj ledja tokom sedenja dovodi do neravnomernog opterećenja ledjnih mišića, odnosno do prekomernog opterećenja pojedinih mišića, usled čega dolazi do njihovog zamora. U lakšim slučajevima to se manifestuje umerenim, prolaznim bolom u ledjima i vratu. U težim slučajevima, razvija se miofascijalni sindrom. Osnovne karakteristike miofascijalnog sindroma su bol, lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišića, kao i smanjena snaga mišića, bez atrofičkih promena.
Uzroci bola u leđima
Bol u leđima prestavlja veoma širok pojam i obuhvata bol koji potiče od samih struktura leđa, ali i organa abomena i karlice. Bol u predelu leđa je najčešće posledica preopterećenja kičmenog stuba.
Kičmeni stub je koštani stub izgrađen od pršljenova između kojih se nalaze diskusi odnosno međupršljenski diskovi koji predstavljaju fibrohrskavičave jastučiće koji se sastoje od fibroznog prstena i želatinoznog jezgra. U okviru kičmenog stuba nalazi se kičmena kanal koji sadrži kičmenu moždinu. Skelet jeste osnova, ali sa zglobovima i mišićima predstavlja jedinstvenu celinu. Neka od oboljenja kičme koja mogu izazvati bol u leđima su: diskus hernija, protruzija diskusa, degenerativne promene diskusa, inflamacija sakroilijačnog zgloba, stenoza kičmenog kanala, radikulopatije itd.
Bol u leđima mogu izazvati i različite povrede poput padova, istezanja mišića leđa, preloma i one mogu da budu uzrok bola ili da dovedu do pritiska i oštećenja ostalih struktura i na taj način izazovu bol.
Do bola u leđima mogu dovesti i određene navike i način života poput nepravilnog i predugog sedenja, podizanja teških objekata, gojaznosti, smanjene fizičke aktivnosti, pušenja i nošenja visokih štikli.
Ostali, ali ne i zanemarljivi uzroci bola u leđima su stres, depresija i anksioznost, neka reumatološka oboljenja, skolioza i kifoza, trudnoća, maligne bolesti, kamen u bubregu, infekcije, ginekološka oboljenja itd. U cilju otklanjanja nekih od uzroka u velikoj meri mogu pomoći zdraviji načini života, boravak u banjama, sport, fizička aktivnost i rekreacija.
Radno okruženje i bol u leđima
Neka novija istraživanja pokazuju da stojeći poloažaj smanjuje bol u leđima, međutim ni to nije potpuno tačno. Pošto u većini slučajeva nije moguće provesti veći deo vremena stojeći, preporuka je optimizovati svoj radni prostor. Monitor računara bi trebalo da je udaljen otprilike jednu dužinu ruke, prilikom sedenja kičma treba da stoji pravo, stopala treba cela da budu na podlozi, a ruke u laktovima savijene pod uglom oko 90 stepeni i položene na sto. Ovakav položaj pomaže pri smanjenju pojave bola u leđima, vratu, ramenima i zglobovima ručja.
Pauze
Pošto dugotrajno sedenje prouzrokuje bolove u leđima, vratu i ramenima, preporuka je praviti više kratkih pauza. Promena položaja, pomaže da se delovi koji su opterećeni opuste i time se umanjuje opterećenje koje određeni delovi tela trpe tokom sedenja. Ukoliko posao zahteva dugotrajno sedenje, potrebno je praviti pauze svakih sat ili dva, prošetati i razmrdati se.
Kako sprečiti da se pojavi bol u leđima, vratu i ramenima
Kako biste sprečili pojavu bola u leđima, preporučujemo da se pridržavate sledećih saveta:
- Imajte podršku za leđa tokom dugih perioda sedenja ili vožnje
- Često menjajte položaj tokom sedenja ili stajanja
- Smanjenjem telesne težine smanjićete opterećenje na mišiće leđa
- Trudite se da leđa ispravite tokom sedenja ili stajanja
- Vežbajte, bavite se fizičkim aktivnostima
- Nemojte podizati velike terete
- Obratite pažnju na ležaj na kom spavate
Vendoksin® gel
Biljni sastojci Vendoksin® gela pomažu otklanjanju bola, otoka, grčeva, težine i umora nogu, i trenutno poboljšavaju cirkulaciju, naročito u stanjima dugotrajnog mirovanja, sedenja, stajanja i slabe cirkulacije. Deluju protivupalno i vazoprotektivno, jačaju zid venskog krvnog suda, smanjuju osetljivost i propustljivost kapilara, sprečavaju nastajanje otoka, ubrzavaju vensku cirkulaciju, pojačavaju prokrvljenost, smanjuju crvenilo kod upaljenih vena i vitalizuju kožu.
Vendoksin® gel se preporučuje kod svih tegoba hronične venske insuficijencije: proširenih vena, pojave ispucalih kapilara, poremećaja periferne cirkulacije, prevarikoznog sindroma, postflebitičkog sindroma, površinske tromboze, flebitisa, tromboflebitisa, burzitisa i tendovaginitisa. Efikasan je u slučaju sportskih i drugih povreda (nagnječenja, distorzije, istegnuća tetiva mišića i ligamenata zglobova i hematoma).
