Šta uzrokuje dijabetes

Insulinska rezistencija je stanje obično prisutno godinama, ponekad i decenijama, pre nego što neko zaradi dijagnozu dijabetičara. Dijabetes tip 2 je takozvani dijabetes odraslih zato što se obično javlja kasnije u životu i vezan je za životni stil i navike, mnogo više nego za genetiku.

Pre svega, loša ishrana, bogata procesuiranim namirnicama i ugljenim hidratima. Takva ishrana pogoduje povećanoj insulinskoj sekreciji.

Povećana telesna masa ili gojaznost, naročito masno tkivo koje se nakuplja u centralnim delovima tela, oko struka i na stomaku. Stresni životni stil koji stimuliše lučenje kortizola i time podiže nivo šećera u krvi. Nedostatak fizičke aktivnosti, sna i odmora. Različita oboljenja, infekcije, poremećaj imuniteta (propustljiva creva). Neki lekovi. Genetska komponenta, kao faktor rizika.
Insulin je veoma važan hormon i odgovoran je za to koliko nam šećera ostaje u krvi nakon obroka. Insulin se proizvodi u pankreasu i najvažniji posao mu je da uklanja glukozu koja u krv dospeva našom ishranom ili se oslobađa iz jetre. On, dakle, uklanja šećer iz krvi da bi se njime nahranile sve ćelije koje koriste glukozu kao izvor energije.

Kada se kod nekoga javi insulinska rezistencija, on više ne može da adekvatno iskoristi insulin. Da bi ovo kompenzovao pankreas proizvodi sve više insulina dok ne iscrpi svoje mogućnosti. Vremenom, čak i veoma visok nivo insulina, zbog ćelijske rezistencije (neodgovaranja na signal) nije dovoljan da ukloni glukozu iz krvi, tako da šećer lako skače i može ostati dugo povišen, uzrokujući preddijabetes i dijabetes tip 2. Naposletku, ovo vodi u gojaznost jer insulin utiče na skladištenje masti, naročito oko struka i u predelu stomaka. Zatim, uzrokuje upalne procese u krvnim sudovima, srčana oboljenja, šlog, oštećenje sitnih krvnih sudova u očima, bubrezima, stopalima.

Zaustavljanje insulinske rezistencije je sprečavanje pred-dijabetesa i dijabetesa!

Nažalost, konvencionalni pristup, koji se najčešće koristi, ne čini ništa da pronađe i utiče na sam uzrok nastanka insulinske rezistencije. Dijetoterapija je jedini način da ovo stanje sprečimo i lečimo. Na sreću, dijetoterapija je u tome veoma uspešna.

Insulinska rezistencija ima veliku ulogu u nastanku metaboličkog sindroma. Metabolički sindrom je stanje koje karakteriše poremećaj kontrole šećera, povećana telesna masa ili gojaznost, visok holesterol (naročito LDL frakcija).

Najznačajniji uzroci insulinske rezistencije, metaboličkog sindroma i dijabetesa su ipak, loša ishrana i gojaznost. Dakle, opet smo u začaranom krugu.

Ovakva ishrana izaziva upalu u organizmu što dovodi do toga da organizam stvara citokine, inflamatorne hemikalije koje sprečavaju insulin da funkcioniše adekvatno. Inflamatorna ishrana podrazumeva puno rafinisanih namirnica i obilje ugljenih hidrata kao što su: hleb, beli krompir, razne pahuljice, pasta, testenine, različiti pekarski proizvodi, kremovi, sladoledi, kolači, sokovi, gazirani napici, keksi, čokolade i čokoladice.

Zanimljivo je da mnogi ljudi misle da se zdravo hrane i kada se suoče sa problemom pitaju se šta je pošlo naopako. Tek kada počnu sa dijetoterapijom shvataju koliko su grešili.

Da bi sprečili nastanak metaboličkog sindroma, pred-dijabetesa i dijabetesa, jedite pravu, neprocesuiranu hranu, smanjite unos ugljenih hidrata, povećajte unos svežeg povrća i koristite kvalitetne suplemente.