Alergija na sunce: Kako je sprečiti
Svaka peta osoba u svetu ima alergiju na sunce, iako u Srbiji još nema preciznih podataka o tome koliko ljudi ima tu alergiju. Mnogi i ne znaju da je baš sunce uzročnik njihovih tegoba, te često neprijatan osip, svrab i crvenilo opisuju rečenicom: „Malo sam izgoreo“. Ako se ne leče na vreme, te iste alergijske reakcije mogu imati posledice.
Kako sprečiti alergiju na sunce?
Dermatolozi su potvrdili da je broj alergičnih na sunce u stalnom porastu, smatra se oko 20%. Sve veći broj ljudi, pa čak i oni koji nikad nisu reagovali na sunce i koji mogu lepo da pocrne, pod dejstvom sve jačeg zračenja ispoljavaju neželjene reakcije. Nekima se alergija ispolji čim izađu na jako sunce, drugima ako predugo ostanu napolju izloženi jakom suncu. Alergija se javlja u različitim vidovima od sitnih bubuljica, osipa sa svrabom ili bez krupnih eritema, pa do plikova i opekotina.
UV zraci
Pod dejstvom UV zraka nastaju slobodni radikali (forme molekula u koži koje napadaju druge molekule da bi reakcijom sa njima postali stabilni). Koža sadrži prirodni odbrambeni mehanizam koji stabilizuje slobodne radikale i sprečava ih da oštećuju druge molekule. Ovaj odbrambeni sistem čine antioksidansi, npr. enzimi (superoksid mutaza, katalaza i glutation peroksidaza), lipofilne komponente (ubikvinon – koenzim Q10, tokoferoli – vitamin E i karotinoidi) ili u vodi rastvorni antioksidansi (askorbinska kiselina – vitamin C i glutation). Kada dejstvo zraka postane prejako i kada naš odbrambeni mehanizam ne može da spreči sve slobodne radikale koji nastaju u koži, dolazi do oštećenja ćelija i tkiva kože, koje se manifestuju crvenilom, osipom, plikovima, opekotinama.
U poslednje vreme popularna je upotreba antioksidanasa u vidu kapsula i tableta, radi sprečavanja oštećenja kože i lakšeg stvaranja preplanulog tena. Ovo je potpuno opravdano sa stanovišta zaštite kože od oksidativnog stresa, čime se smanjuje mogućnost nastanka opekotina i alergijskih reakcija. Najviše se u tu svrhu koriste beta-karoteni.
Preporučuje se da se ovi preparati uzimaju nekoliko nedelja pre letovanja ili drugog vida izlaganja jakom suncu, kako bi pripremili kožu za sunčanje. Najčešće sadrže kombinacije vitamina, supstanci sa antioksidacionim delovanjem, beta-karoten i druge karotenoide, vitamin E, vitamin C i sl. Oni imaju samo preventivno delovanje, tako da se mogu koristiti samo uz zaštitne preparate koji se nanose “spolja”, na kožu!
Beta karoteni
Rezultati velikog broja eksperimentalnih studija ukazuju na to da beta karoten ima zaštitno dejstvo protiv akutnih i hroničnih manifestacija kožnih oštećenja uzrokovanih izlaganjem suncu. Prema nekim istraživanjima, beta karoten smanjuje oštećenje DNA molekula, te tako sprečava i razvoj degenerativnih bolesti. Bez obzira što se o mehanizmu delovanja još uvek raspravlja, beta karoten je nutrijent čiji unos se pre izlaganja suncu preporučuje širom sveta.
Beta-karoteni omogućavaju postizanje preplanulog tena i uz upotrebu krema sa velikim zaštitnim faktorom, kao i uz kraće vreme izlaganja suncu (ili nekom drugom, veštačkom izvoru UV zračenja). Beta-karoteni se posebno preporučuju osobama koje su veći deo dana izložene suncu, osobama osetljivog, svetlog ili pegavog tena.
Vitamin E
Vitamin E naziva se i «vitamin lepote» – poboljšava stanje kože. Snažan je antioksidans. Deluje na sledeće načine:
1. Vlaži kožu
2. Stimuliše oporavak oštećenja uzrokovanih delovanjem slobodnih radikala
3. Štiti kožu od štetnih uticaja iz spoljašnje sredine
4. Pomaže u smanjenju crvenila kože nakon preteranog izlaganja suncu
5. Sprečava nastajanje tamnih mrlja
6. Smanjuje nastajanje bora i kožu održava glatkom duže vreme
Preporučuje se unošenje 400IJ vitamina E dnevno na suncu. Vitamin E ima sinergističko dejstvo sa vitaminom C. Neki preparati za lokalnu primenu sadrže beta glukane, koji stimulišu imunološki sistem da spreči oštećenja kože posle sunčanja aktivacijom makrofaga.
Iako se kalcijum često primenjuje u prevenciji alergija na sunce, ne postoje dokazi da suplementiranje kalcijumom može sprečiti razvoj alergije na sunce.
Biljni flavonoidi i njihov zaštitni potencijal
Mnogobrojni biljni flavonoidi odlikuju se snažnim antioksidativnim delovanjem, pa ne treba ni spominjati koliko je korisno upotrebljavati voće i povrće. Naročito grožđe i vino, koji su i inače nezaobilazni deo tradicije mediteranskih naroda, poseduju jaka antioksidativna svojstva. Danas se biljni antioksidansi dodaju i u kreme i losione za sunčanje.
Ekstarkt biljke Polypodium Leucotomos koristio se kao narodni lek u Južnoj Americi za kožne reakcije. Ustanovljeno je da smanjuje toksičnost UV zračenja i štiti kožu od oštećenja. Na taj način povećava toleranciju na sunce, sprečava oštećenje DNK u ćelijama u koži i smanjuje posledice hroničnog izlaganja sunčevim zracima.
U letnjem periodu treba izbegavati neke lekove i kantarion, koji mogu dovesti do fotosenzibilizacije (nepodnošenja sunca).
Zvuči neverovatno, ali i veštački zaslađivači, zelena salata, šargarepa, celer, smokve, peršun, paškanat i mirođija mogu biti uzročnici, pa se savetuje izbegavanje ovih namirnica tokom izlaganja suncu.
Preventivne mere su postepeno prilagođavanje kože suncu, nanošenje krema za zaštitu od UV zraka sa visokim faktorom, ali i adekvatna odeća – najbolje u beloj boji, dugih rukava i nogavica, a na glavi šešir, kačket… nešto što dovoljno pokriva lice.
