Varikoziteti predstavljaju stalna, izvijugana, pro\u0161irenja vena, koja uklju\u010duju morfolo\u0161ko-strukturne promene venskog zida. Mogu da se manifestuju na mre\u017ei kapilarnih spletova ko\u017ee, sistemu povr\u0161nih venskih stabala, perforatnim venama i dubokom sistemu vena. Glavna funkcija sistema vena u cirkulaciji krvi je odvo\u0111enje krvi sa periferije ka srcu, primanju limfne te\u010dnosti, reapsorpcija tkivne te\u010dnosti iz mikrocirkulacije. Osobina venskih sudova je velika rastegljivost (oblik vene se menja sa pove\u0107anjem koli\u010dine krvi i pritiska), kapacitativnost, nepulsativnost. Poreme\u0107aj venske cirkulacije nastaje kada nastane blokada protoka krvi, naj\u010de\u0161\u0107e usled tromboze vena.<\/p>\n
Akutna venska insuficijencija (AVI) se mo\u017ee definisati kao naglo nastala smetnja protoku venske krvi kroz povr\u0161ne ili duboke vene tela. Ona mo\u017ee da nastane kao posledica flebotromboze dubokih vena, tromboflebitisa povr\u0161inskih vena, rupture venskog variksa ili povrede samog zida vene. Tromboza je intravaskularno zgru\u0161avanje krvi: u nepro\u0161irenoj veni naziva se tromboflebitis a u pro\u0161irenoj varikoflebitis. Tromb (krvni ugru\u0161ak) je polu\u010dvrsta masa za\u017eivotno stvorena od komponenata krvi u srcu, arterijama ili venama. Svojim prisustvom tromb mo\u017ee da dovede do lokalnog ili regionalnog prekida protoka. Nagli nastanak tromba u dubokim venama dovodi do akutnog zastoja u venskom protoku odnosno akutne venske tromboze, a ako se ona ne le\u010di ili neadekvatno le\u010di, do hroni\u010dne venske insuficijencije (HVI) i njenih posledica. Najte\u017ea komplikacija akutne tromboze dubokih vena je plu\u0107na embolija.<\/p>\n
Hroni\u010dnu vensku insuficijenciju (HVI) mo\u017eemo definisati kao dugotrajnu disfunkciju venskog sistema. Mo\u017ee biti izazvana bilo poreme\u0107ajima na povr\u0161nom, perforatorskom ili na dubokom venskom sistemu, a osnovna karakteristika je povi\u0161enje krvnog pritiska u venama donjih ekstremiteta (venska hipertenzija). HVI mo\u017ee, ali ne mora biti udru\u017eena sa vidljivim varikozitetima. Oboljenje se manifestuje progresivnim hroni\u010dnim venskim zastojem, otocima i promenama na ko\u017ei, kao \u0161to su pigmentacije i zadebljanje. Terminalni stadijum HVI predstavlja pojava ulceracije. Ulcus cruris se defini\u0161e kao „rana \u2013 defekt ko\u017ee i potko\u017enog tkiva na potkolenici, koja ne zaceljuje tokom poslednjih 6 nedelja“. U do 95% slu\u010dajeva ulcus cruris je venske etiologije, ali mo\u017ee biti posledica i arterijskih (20 – 25%) ili me\u0161anih, arterijskovenskih oboljenja.<\/p>\n
HVI mo\u017ee biti primarna (uro\u0111ena slabost venskog zida i posledi\u010dna sklonost varikoznim promenama, uro\u0111eno odsustvo venskih valvula) i sekundarna usled opstrukcije ili insuficijencije venskog sistema. Naj\u010de\u0161\u0107e je uzrokovana nele\u010denom trombozom dubokih vena. Zastoj u dubokim venama dovodi do progresivnog o\u0161te\u0107enja valvula perforantih vena, usled \u010dega se razvija patolo\u0161ki refluks krvi iz dubokih vena u povr\u0161inski sistem, a to ima za posledicu progresivni zastoj i u povr\u0161inskom sistemu, o\u0161te\u0107enje mikrocirkualcije ko\u017ee i potko\u017enog tkiva.<\/p>\n
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije varikoziteti povr\u0161nih vena su danas najrasprostranjenije oboljenje u mnogim zemljama sveta i obuhvataju 5-20% stanovni\u0161tva. Pojavnost se pove\u0107ava sa godinama, tako da preko 50 godina incidenca je 80% populacije. Naj\u010de\u0161\u0107i faktori rizika kod pacijenata sa pro\u0161irenim venama su: nasledni faktor (anamneza potvr\u0111uje da je za pojavu pro\u0161irenih vena najzna\u010dajniji nasledni faktor), \u017eenski pol, godine, gojaznost, povi\u0161eni krvni pritisak, povrede, smanjena fizi\u010dka aktivnost, stajanje i dr. (Dr. Deli\u0107 J.).<\/p>\n
HVI predstavlja glavni uzrok nesposobnosti za rad i ozbiljan problem javnog zdravlja. Za odre\u0111ivanje stadijuma HVI primenjuje se CEAP klasifikacija, koja daje uvid u stadijume bolesti i mogu\u0107nost formiranja protokola prevencije komplikacija. Po postavljanju dijagnoze (anamneza, klini\u010dki pregled, laboratorijska ispitivanja faktora koagulacije, color duplex scan -CDS vena), lekar propisuje odgovaraju\u0107u terapiju: medikamentoznu sistemsku i lokalnu (venotonici), operativnu, fizikalnu, kompresivnu banda\u017eu, smanjenje faktora rizika (npr. fizi\u010dku aktivnost koja stimuli\u0161e tonus muskulature, ishranu sa malim glikogenim indeksom i dr.). U le\u010denju bolesti vena potrebne su konsultacije kardiologa, endokrinologa i dr. specijalista, a poseban zna\u010daj ima prevencija . Fitoterapija kao deo savremene farmakoterapije podrazumeva upotrebu biljnih preparata sa antikoagulatnim, venotoni\u010dnim, antiagregacijskim, spamoliti\u010dnim, antiinflamatornim i antibiotskim delovanjem, za unutra\u0161nju i spolja\u0161nju primenu za smanjenje ili otklanjanje tegoba pro\u0161irenih vena (otok, bol, inflamacija trnjenje, ko\u017ene promene i dr.).<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Varikoziteti predstavljaju stalna, izvijugana, pro\u0161irenja vena, koja uklju\u010duju morfolo\u0161ko-strukturne promene venskog zida. Mogu da se manifestuju na mre\u017ei kapilarnih spletova ko\u017ee, sistemu povr\u0161nih venskih stabala, perforatnim venama i dubokom sistemu vena. Glavna funkcija sistema vena u cirkulaciji krvi je odvo\u0111enje krvi sa periferije ka srcu, primanju limfne te\u010dnosti, reapsorpcija tkivne te\u010dnosti iz mikrocirkulacije. Osobina venskih […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1027,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[43],"tags":[44],"class_list":["post-2940","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovna","tag-vendoksin-kapi"],"yoast_head":"\n